Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj sfsštampaj
 

Pošalji prijatelju

uPoMoc

18. 04. 2012. Užice

Autor: Aleksandra Ranković Izvor: Radio Luna

Kako da nam bude dobro u sopstvenom društvu?

Nemir u grudima i stomaku, knedla u grlu, stalni osećaj treperenja, straha i uznemirenosti, oseća veliki broj Užičana.Privatne i poslovne obaveze nemilosrdno nameću stres koji rezultira bolešću savremenog doba, koju psihijatri zovu anksioznost.

Radio Luna: Koji su sipmtomi anksioznosti na koje se najčešće žele pacijenti, za Radio Lunu govori dr Petar Ristović, psihijatar Psiho Arta iz Užica.

Dr Ristović: Anksiozni pacijenti su stalno nervozni, napeti, razdražljivi. Kod njih je prisutan osećaj unutrašnjeg nemira, neizdržljivosti, teskobe, zabrinutosti. Anksiozne osobe stalno unapred strepe, plaše se loših ishoda, imaju osećaj krivice. Nije retko da anksiozni ljudi nisu svesni svog problema. Strah od okoline i njihovih reakcija rezultira negiranjem problema.

Radio Luna: Ako nam se pokvari cipela, nosimo je kod obućara. Ako nas boli zub, tražimo pomoć stomatologa. Kad nas boli i telo i duša, problem guramo "pod tepih" i krijemo od porodice i okoline. Doktore Ristoviću, kako razbiti predrasude kada je reč o neurozama?

Dr Ristović: Ljudi često kriju psihičke bolesti i od najbližih članova porodice. Razlog je niska zdravstvena prosvećenost i strah da će biti odbačeni, neshvaćeni. Da bi pacijentu bilo bolje, potrebno je razbiti predrasude i objasniti okolini da prihvate anksioznu osobu i razumeju njene nemire. Nije lako prepoznati anksioznost. Mnogi pacijenti koji osećaju vrtoglavicu, glavobolju, umor, malaksalost, lupanje i preskakanje srca, nesvesticu, leptiriće u stomaku i slične simptome, šetaju od lekara do lekara. Pacijenti nisu svesni svog problema. Često se , kada su uznemireni javljaju u hitnu pomoć, lekaru opšte prakse, kardiologu, rade laboratorijske analize. Kada svi rezultati budu dobri, tek na kraju dodju kod psihijatra.

Radio Luna: Zašto dolazi do anksioznosti? Da li stalni pritisak u kući, na poslu, medju prijateljima, nemogućnost da se odgovori obavezama pojačavaju uznemirenost?

Dr Ristović: Anksioznost često nastaje kao rezultat komplikovanosti života. Danas se žive složenije, zahtevnije nego pre stotinu godina. Mozgu nije lako da savlada sve zadatke. Život je složeniji. Užurban tempo života, manjak slobodnog vremena, povećanje obaveza, dobar su preduslov za anskioznost.

Radio Luna: Kako da izdržimo pritisak svakodnevnice?

Dr Ristović: Prevelike obaveze su pritisak na psihu čoveka. Mi, psihijatri u Geštald psiho terapiji to nazivamo "tiranijom moranja". Previše MORAM i TREBA stvaraju kod ljudi pritisak. Mnogo je lakše kada radimo ono što VOLIMO i ŽELIMO. Postoje odredjene granice koje ljudi ne mogu da izdrže. To zavisi od strukture ličnosti i spleta životnih okolnosti.

Radio Luna: Da li se i na koji način anksioznost leči? Koje tehnike lečenja primenjujete u Psiho Artu?

Dr Ristović: Da, anksioznost se veoma uspešno leči. Najbolje rezultate u lečenju daju kombinacija psiho terapije i medikamenata. U Psihu Artu primenjujemo nekoliko vrsta psiho terapije, telesnu psiho terapiju, Geštal,EMDR, zavisno od problema pacijenta. Pre nego što započnemo lečenje, pacijentu kažemo da je psiho terapija proces koji traje. Rezultati ne dolaze odmah, preko noći, kao što ni bolest nije došla sama od sebe. Uz pravilnu psiho terapiju i medikamente, nakon odredjenog perioda, pacijenti se osećaju znatno bolje.

Radio Luna: Koliko porodice i okruženje mogu da pomognu pacijentu da se oslobodi unutrašnjih nemira?

Dr Ristović: Naravno da je veoma bitna podrška porodice i bliskih osoba. Korisno je da okolina pokuša da razume pacijenta i njegove probleme. Ljudi često ne razumeju anksioznu osobu. Svaku psihičku bolest treba shvatiti kao telesnu bolest. Ako anksioznu osobu podržimo, saslušamo, razumemo, pomoči ćemo joj da lakše pobedi svoj problem.

Radio Luna: Slušajući vašu priču, čini mi se da smo danas svi po malo uznemireni, napeti, nemirni. Šta da uradimo za sebe da bi nam bilo bolje u sopstvenom društvu?

Dr Ristović: Treba voleti sebe. Poželjno je brinuti o sebi, raditi na sebi, imati bogat društveni život. Čovek treba da bude spreman na rast i razvoj sopstvene ličnosti. Sebe treba prihvatiti onakve kakvi jesmo kao i svoju okolinu. U psiho terapiji ne postoji prošlost i budućnost. Postoji samo sadašnjost. Uživajte u sebi, danas!

 

Specijalistička psihijatrijska ordinacija PSIHO ART Užice

Dimitrija Tucovića 65

tel.031 524 136 i 064 1 777 481

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage