Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj sfsštampaj
 

Pošalji prijatelju

uPoMoc

26. 06. 2012. Užice

Autor: Aleksandra Ranković Izvor: Radio Luna

Šta je Zeleni otpad?

Zeleni otpad podrazumeva travu, lišće, granje ukrasnog bilja i slični baštenski otpad nastao u dvorištima i okućnicama. Prirodan i najefikasniji način recikliranja ove vrste otpada je kompostiranje.

Moderan način života savremenom čoveku u 21.veku nameće puno obaveza. Živimo brzo, često nemamo vremena a ni svesti da vodimo račina o sebi, zdravlju i okruženju u kome boravimo.

S prvim toplim danima, većina Užičana je krenula u šetnje. Izašli smo iz kuća, stanova i spas od vrućine nalazimo u dvorištima, baštama, parkovima, travnjacima. Okruženi smo travom, lišćem, granjem, takozvanim zelenim otpadom. Šta je zeleni otpad, za Radio Lunu govori Sladjana Vasiljević iz JKP Deponija Duboko.

Sladjana Vasiljević:Zeleni otpad podrazumeva travu, lišće, granje ukrasnog bilja i slični baštenski otpad nastao u dvorištima i okućnicama. Prirodan i najefikasniji način recikliranja ove vrste otpada je kompostiranje. Ukoliko gradjani nemaju takvu mogućnost, mogu ga bez dodatne nadoknade odložiti pored kontejnera.

Radio Luna:Šta je kompostiranje i kako se vrši?

Sladjana Vasiljević:Kompostiranje je biološka razgradnja organskih materijala, čime se količina otpada višestruko smanjuje a dobija se materija slična humusu. Korišćenjem humusa hranljive sastojke vraćamo zemljištu iz kog su potekle. Zeleni otpad nastao orezivanjem stabala, grmova, loze, košenjem trave ili slični baštenski otpad, ekološki je najprihvatljivije i najekonomičnije kompostirati u dvorištima. Za kompostiranje nije potreban veliki prostor, niti ulaganje i svako može sam da napravi svoj reciklažni kutak.

Radio Luna:Šta se dobija kao rezultat kompostiranja?

Sladjana Vasiljević:Osim što štitimo okolinu, kao rezultat kompostiranja dobijamo organsko djubrivo potpuno besplatno. Kompost dokazano poboljšava strukturu tla, pomaže zadržavanju vlage, tlo čini prozračnijim, povećava mikrobiološku aktivnost tla, obogaćuje ga hranljivim sastojcima, povećava otpornost biljaka na bolesti.

Radio Luna:Gde je najbolje smestiti kompostište?

Sladjana Vasiljević:Kompostište je najbolje smestiti u ne podvodnom, vodo-propusnom delu vrta koji se nalazi u polusenci. Najbolje ga je smestiti ispod nekog drveta čija će krošnja štititi kompost od prevelikog isušivanja u vreme vrućina, odnosno od prevelikog vlaženja u kišnom periodu. Kompostište može biti najjednostavnija gomila koja je natkrivena tako da propušta vazduh, ali ne i vodu. Važno je kompost povremeno mešati kako bi došlo do razgradnje.

Radio Luna:Da li se kompostište može napraviti od otpadnih materijala?

Sladjana Vasiljević. Da. Kompostište se može jednostavno napraviti i od otpadnih materijala, drvenih letvica, žice...Osim zelenog i baštenskog otpada(trava, lišće, granje, ostaci cveća, stara zemlja iz lonaca za cveće...), na kompostište se može odlagati i ostali organski otpad:ostaci povrća, voća, talog kafe, kesice čaja, ljuske jajeta, pepeo. Važno je samo da nema masnoće. Odvajanjem otpada za kompost najmanje se za trećinu smanjuje količina otpada koji se inače odlaže u kantu za smeće(mokri otpad). Materijal za pripremu komposta trebalo bi da bude dobro usitnjen, kako bi mikroorganizmi, gljivice i bakterije imali što veću površinu na koju mogu što brže delovati. Kompostište se formira do metar visine, a na kvalitet humusa utiče usitnjenost, vlažnost, prozračnost i temperatura.

Radio Luna:Šta ne treba stavljati u kompost?

Sladjana Vasiljević: U kompost ne treba stavljati lišće oraha, ostatke duvana, bolesne biljke, otpatke kuvanih jela, meso, ribu, kosti, izmet, otpatke koji sadrže hemikalije(stari lekovi, ulja, plastična ambalaža, bojeno i impregnirano drvo, stiropor...).

Radio Luna:Za koliko nastaje zreli kompost i kako ga prepoznati?

Sladjana Vasiljević:Zreli kompost nastaje za osam do dvanaest meseci, a prepoznaje se po tamnosmedjoj do crnoj boji i mirisu na šumsku zemlju. Kompost nikada ne treba ukopavati duboko u zemlju, već samo posipati i mešati sa gornjim, površinskim slojem zemlje u raspadanju. Kompost pomešan sa kišnicom može se,nanošenjem na list, koristiti kao preventivno zaštitno sredstvo u borbi niza gljivičnih bolesti biljaka. Za sadnju cveća koristi se mešavina od jedne trećine zrelog komposta i dve trećine baštenske zemlje uz dodatak peska.

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage