Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj sfsštampaj
 

Pošalji prijatelju

Setimose

22. 12. 2017.

Autor: Radio Luna Izvor: Radio Luna/Vikipedija/Društvo istoričara Užica/Užice sa starih razglednica, dr Stevana Ignjića

Atanacković: Kada se spoje preduzetnički duh i deviza Struka iznad politike

Trgovac, industrijalac iz Užica Borisav Mališa Atanacković, urednik, predsednik i odbornik opštine, narodni poslanik Radikalne stranke koji je svojim preduzetničkim duhom uticao na razvoj grada i užičkog kraja

Borisav Atanacković je rođen 1860. godine u bajinobaštanskom Zaglavku. Poznat je pod imenom Mališa, nadimkom kojeg je dobio zbog niskog rasta.

Iz Zaglavka, gde je živeo sa majkom, preselio se ka0 dečak u Užice, kod oca.

Mlaiša Atanacković je bio užički ugostitelj, trgovac koji je u centralnoj kafani užičkih trgovaca kod Jevta Petkovića, kako pišu biografi Mališe Atanackovića Aleksandar Kale Spasojević, Mladen St. Đuričić, Miodrag Gluščević, učio kafedžijsko umeće i sticao, kako navode, osnovne pojmove o varoškom životu i trgovačkim poslovima i odnosima.

Krojačko- tkački zanat, Atanacković je učio u Beogradu kod tkača Tilera, gde odlazi osamdesetih godina 19- veka na inicijativu profesora realke Dobrosava Ružića i njegovih kolega. Stekao je znanja nemačkog jezika i veštine germanskog odnosa prema poslu.

Vraća se u Užice i otvara kafanu i rakidžinicu, uz finansijsku pomoć Dobrosava Ružića, i porfesora Ljube Davidovića i Nastasa Petrovića.

Na Rakijskoj pijaci je imao kuću i kafanu, a nasrpam kuće industrijski mlin koji je izgrađen 1912. godine. Imao je dva braka, jednu ćerku sa prvom ženom Jelenom Šunderić i šest ćerki i dva sina sa drugom ženom Dragom Marković. 

Atanackovićev preduzetnički duh sa godinama počinje da utiče na industrijski razvoj Užica i užičkog kraja.

Pokrenuo je stvaranje prvog povlašćenog akcionarskog društva za podizanje tkačke radionice i električne centrale, na čijoj izgradnji je bio posebno angažovan.

Tokom političkog delovanja se zalagao za osnovanje Tkačke škole u gradu i Užičke realke. Osnovao je Tkačku radionicu koja je počela sa radom 3. maja 1901. godine.

Izgradio je 1907. godine električni mlin u klisuri Grot. Nakon 1910. godine postaje vlasnik parnog mlina, potom i hidrocentrale na Đetinji u klancu Groto.

Atanacković je bio jedan od prvih prvih proizvođača Klekovače u užičkom kraju, kako podseća publikacija Sto godina elektrifikacije Užica 1900-2000, Aleksandra Kale Spasojevića. Miodraga D. Gluščevića, Užice, EPS, JP Elektrodistribucija Užice, 2000.

Njegov pogon za proizvodnju rakije je bio na Rakijskoj pijaci.

Podigao je i ciglanu u Krčagovu 1913. godine.  

Atanacković je od 1897. do 1919.  godine bio narodni poslanik na listi Radikalne stranke za varoš Užice.

-       U istom periodu u nekoliko navrata je bio predsednik opštine užičke i odbornik iste opštine, predsednik Okružne skupštine okruga užičkog, predsednik Izvozničkog esnafa u Užicu, predsednik Upravnog odbora trgovačke banke u Užicu (1908-1919), član Trgovačke komore u Beogradu za okrug užički (1912-1919), član nekoliko humanitarnih i prosvetnih ustanova itd. Jedno vreme bio je urednik Zlatibora, prvih novina koje su izlazile u Užicu sa prekidima od 1885. do 1900. godine, prenosi Vikipedia pozivajući se na podatke iz knjige Dnevnik: (1915-1919) : Borisav - Mališa Atanacković. Knjigu je, inače, priredio Ilija Misailović, a izdao Istorijski arhiv Užice 2006. godine.

Tokom Prvog svetskog rata je bio u izbeglištvu na Krfu, u Švajcarskoj i Francuskoj, o čemu je vodio dnevnik. 

Umro je 1919.  godine u Užicu usled problema sa srcem. 

Ulica u Užicu je nazvana po Mališi Atanackoviću.

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage