Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj sfsštampaj
 

Pošalji prijatelju

Setimose

13. 05. 2017. Užice

Autor: Jelena Penezić Izvor: Radio Luna/Ekspres 1995. godine

Sačuvali uspomenu na patriote i dobročinitelje

Kolo srpskih sestara Užice održalo pomen porodici Jovanović čija su herojska i plemenita dela zaslužila da ih Užice pamti

Otrgnuta je od zaborava užička porodica Jovanović. Učinilo je to Kolo srpskih sestara Užica, služenjem parastosa i održavanjem pomena porodici Jovanović na groblju Dovarje, u blizini kapele i službenih prostorija JKP Bioktoša.

U tom neposrednom okruženju se ističe od belog krečnjaka urađen spomenik šestočlanoj porodici Jovanović. Prema tvrdnjama istoričara i istraživača Milorada Iskrina, postoje pouzdani podaci da je porodičnu grobnicu Anke i Petra Jovanovića izradio Užičanin, akademski slikar i vajar Mihailo Milovanović.

Grobnica Jovanovića, kao kulturno- istorijski spomenik i arhitektonsko delo, čuva sećanje na trgovačku porodicu, herojska i dobročiniteljska dela koja su činili.

Spomenik je obnovio Odbor Kola srpskih sestara 1935. godine. Šezdeset godina je odolevala vremenu zapuštena i zaboravljena grobnica porodice Jovanović.  Istražujući užičke česme, Milorad Iskrin je došao do podataka o zaboravljenoj porodici bez potomaka i o njima obavestio Kolo srpskih sestara Užica. Te 1995. godine, prema pisanju tadašnjeg Ekspresa, Kolo je platilo zemljarinu za porodičnu grobnicu, iskrčilo korov, čime je oživelo sećanje na Jovanovićeve. Kolo je potom 2016. obnovilo čitav spomenik i odavanjem pomena, kako je 11 godina ranije istaknuto, nije dozvolilo da se zatru grobovi te čuvene porodice užičkih rodoljuba.

 O životu i smrti članova porodice Jovanović…

Pisani trag, uklesan na spomeniku na Dovarju, svedoči o životu i smrti šestočlane trgovačke porodice Jovanović. O njima je govorio i istoričar Milorad Iskrin. 

Petar i Anka Jovanović su devedesetih godina 19. veka ostali bez kćerki Darinke i Pavlije koje su, pretpostavlja se usled epidemije bolesti, umrle u četvrtoj i trećoj godini života.

Izgubili su Petar i Anka i dva sina, Aleksandra i Iliju, koji su živote dali za otadžbinu. Spomenik svedoči da je student tehnike i rezervni potporučnik Aleksandar februara 1916. godine podlegao ratnim naporima kao veliki junak i mučenik. Aleksandar je umro od posledica rata u 23. godini života na ostrvu Vidu, gde zauvek počiva njegovo telo.

Njegov brat, svršeni đak trgovačke akademije Ilija Jovanović je učestvovao u Prvom svetskom ratu kao narednik dobrovoljac. Imao je 25 godina kada je, kao teški invalid, preminuo u Užicu 1920. godine, četiri godine nakon smrti svoga brata.

U znak sećanja na hrabre sinove, kako nam je ispričao istoričar i istraživač Milorad Iskrin, poznati užički trgovac Petar Jovanović je podigao kod kafane Era spomen- česmu na čijem je postamentu bila bista srpskog vojnika sa francuskim šlemom. Spomen- česmu je, kako je naveo Iskrin, 1943. godine srušio vozač italijanskog tenka.

U velikom bolu za svojom decom, polomljenim krilima, kako piše na spomeniku od belog krečnjaka na Dovarju, 1923. godine je presvisnuo od tuge šezdesetpetogodišnji Petar Jovanović. Tri godine kasnije, decembra 1926. godine, umrla je i majka, supruga, dobrotvor Kola srpskih sestara Anka Jovanović.

Ankinom smrću, prema rečima predsednice Kola srpskih sestara Mesnog odbora Užice Slobodanke Mire Stanković Ćirković, prestao je sa radom i internat za siromašne učenike, otvoren u kući u kojoj su ranije živeli Petar i Anka Jovanović.

-         Anka je imala snage da negom i školovanjem tuđe dece, gaji uspomenu na svoje sinove. To je ono što je mnogo važno jer svet počiva na onima koji ostaju, a taj lanac treba stalno da se produžava i treba činiti dobro da bi se život poboljšao ljudima, poručila je Slobodanka Mira Stanković Ćirković.

Dobročinstvo je nastavljeno i nakon smrti Anke Jovanović koja je svu imovinu zaveštala Kolu srpskih sestara.  Ankina kuća u tadašnjoj donjoj čaršiji, u blizini današnje Prve osnovne škole kralja Petra II, nakon njene smrti je ponovo postala dom dece siromašnih roditelja i dece bez roditelja.

Kako je za Radio Lunu ispričao istoričar Iskrin, u toj kući je bila ćilimarnica u koju su dolazile devojčice iz okolnih sela kako bi se bavile ručnim radom, prele, tkale. Živele su u Ankinoj kući, a pohađale nastavu u Ženskoj radeničkoj školi.  Kolo srpskih sestara se staralo o održavanju higijene internata, čiji su rad pomagali i brojni Užičani iz grada i okolnih sela, donirajući drva za ogrev, džakove krompira, luka. Internat, otvoren u kući Anke i Petra Jovanovića, u ulici koja od Dimitrija Tucovića vodi prema plaži, prestao je sa radom pre Drugog svetskog rata. Istoričar Milorad Iskrin je ispričao za Radio Lunu da je došao do podatka da je Kolo srpskih sestara 1936. godine prodalo tu kuću.

-         Blagajnički dnevnik, izveštaj Kola srpskih sestara, čiji sam original posedovao, lepo to notira, kao i plaćanje poreza na prenos kuće na trgovca Nikačevića. Bio je komšija i kupio je deo koji je pripadao Jovanovićima. Stvari su iseljene i stavljene u prizemlje kuće Višnje Prljević koja je u to vreme bila predstavnica Kola. Potom su rasprodate jer niko nije imao para da plaća nameštaj koji zauzima prostor, naveo je Iskrin zamerajući što je prodata kuća porodice Jovanović.  

-         Po meni, takve kuće moraju večito da budu sačuvane zadužbine jer je želja donatora da se u sećanjima ljudi u Užicu, u kasnijim generacijama, zadrži pamćenje na te porodice, istakao je Milorad Iskrin.

Pamtiće se plemenita dela užičke trgovačke porodice Jovanović i služiće za primer.

-         Bilo bi nehumano takvu patriotsku i dobročiniteljsku porodicu zaboraviti, posebno jer su se trudili da ostave trag iza sebe da bi pokolenja to videla i na tome se vaspitala. Spomenici imaju poruku. U ovom slučaju, poruka je veliko dobročinstvo i davanje sebe celog svojoj otadžbini, zemlji, narodu, poručila je predsednica Kola srpskih sestara Užica Slobodanka Mira Stanković Ćirković.

Čuvaće Kolo srpskih sestara Užica, uz istoričare, uspomenu na te dobrotvore, patriote, odavanjem pomena porodici Jovanović na Dovarju, po Ankinoj želji i testamentu, o Đurđevdanu.

Komentari (1)

ostavi komentar
sub

13.05.

2017.

Milena [neregistrovani] u 23:10

Poštovanje i divljenje

Svako poštovanje za sestre iz kola. One su svetla tačka ovog grada.

Odgovori

Ostavi komentar

antiRobotImage