Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj sfsštampaj
 

Pošalji prijatelju

Pribojdobromestozazivot

05. 09. 2018. Užice/Priboj

Autor: J.P. Izvor: Radio Luna/Opština Priboj

Ulažu u obrazovanje: nove šanse za novi Priboj(AUDIO)

U pravcu industrijske obnove i ekonomskog osnaživanja ljudi

Svršeni srednjoškolci imaju mogućnost da studiraju proizvodno mašinstvo u Priboju, u obrazovnoj ustanovi Visoke tehničke mašinske škole iz Trstenika.

Počelo je prijavljivanje zainteresovanih za upis u odeljenje Visoke tehničke mašinske škole strukovnih studija iz Trstenika koje je formirano u Priboju. U upravnoj zgradi pribojske Slobodne industrijske zone se od oktobra može učiti Proizvodno mašinstvo, po modelu dualnog obrazovanja, a nakon položenog prijemnog ispita iz matematike. Svršeni studenti, nakon šest semestara, stiču zvanje strukovni inženjer mašinstva.

Studijski program Proizvodno mašinstvo postoji u Trsteniku od osnivanja te državne obrazovne ustanove, osnovane 1962. godine.  Narednih godina, prema najavama, moguće je da se u Priboju otvore i drugi smerovi tog fakulteta, kako kažu, u zavisnosti od potreba privrede.  

Prva godina studija za sve studente ove godine biće besplatna. Opština Priboj finansiraće 30 upisanih studenata, dok će troškove školovanja ostalih, kako je najavljeno, pokriti ta trstenička škola strukovnih studija.

-         Opredelili smo se za ulaganje u obrazovanje, jer je to najbolji mogući način da podstaknemo razvoj Priboja, a bez ovoga, bez kvalitetne radne snage, razvoj je nemoguć, rekao je predsednik opštine Lazar Rvović.

Pribojska Slobodna zona biće, kako kažu iz lokalne samouprave, jedina industrijska zona u Srbiji sa odeljenjem visokoškolske obrazovne ustanove tehničko-mašinske struke u svom području u sklopu kojeg će studenti moći da stiču praktična znanja.

Praktične veštine će, prema najavama, 50 svršenih pribojskih srednjoškolaca i diplomaca imati priliku da savlada ove godine u značajnim kolektivima i firmama koje rade u Priboju. Isto je toliko mladih trenutno na stručnoj praksi u FAP-u. Plan Opštine je da se ista praksa nastavi narednih godina kako bi se mladi usavršili pred smenu generacija. Iz lokalne samouprave kažu da planiraju i stipendiranje deficitarnih kadrova u srednjoj školi i stimulanse za nova radna mesta.

-        U znanje i obrazovanje se ove godine najviše ulaže u Priboju, uz podršku države, kaže nam predsednik opštine Lazar Rvović. 

Šansu za ostanak mladih, prema rečima Rvovića, lokalna samouprava vidi u otvaranju kvalitetnih škola koje odgovaraju potrebama tržišta rada, pribojskih privrednika, a koje bi mladima omogućile i dalji profesionalni razvoj. Pregovara se i o dolasku mašinskog fakulteta i školovanju kadrova koji će sticati znanja specijalizovana za autoindustriju i potrebe FAP-a.

-         Želimo da zadržimo naše, ali pošto se nalazimo na tromeđi, želimo da privučemo omladinu iz drugih mesta da se direktno školuju za konkretna i dobra zanimanja koja će imati svoju prođu, u Priboju i okolini sigurno, ali sa tim kvalitetnijim školama imate mesta i svuda u svetu, kaže za RAM mrežu predsednik opštine Priboj Lazar Rvović.

Nezaposlenost je najveći problem Priboja, žrtve sistematskog uništavanja privrede Srbije, kako navodi Rvović, i sunovrata industrijskog giganta u čijoj su propasti i Pribojci bili saučesnici.

Otvaranje novih radnih mesta predstavlja novu šansu za razvoj koji je, prema rečima Rvovića, moguć stvaranjem preduslova za dolazak investitora. Oni u pribojskoj Slobodnoj zoni imaju najpovoljnije uslove za poslovanje, kako kaže Rvović, i najmanje kirije u zemlji sa 14. slobodnih zona.  

Na oko 27 hektara se prostire pribojska Slobodna zona, udaljena oko sedam kilometara od centra opštine. U vlasništvu je lokalne samouprave koja je pre tri godine prostor dobila od srpske Vlade, kako kaže Rvović, zamenom ispunjenja. Zakupljeni su svi slobodni kapaciteti industrijske zone u kojoj posluje sedam firmi.

Navodeći da su u Priboju američke, španske, holandske i firme iz Turske i Slovenije, predsednik opštine Lazar Rvović objašnjava da su u Slobodnoj zoni prisutni, i da su Priboju potrebni, ozbiljni investitori koji traže kvalitetniju stručnu radnu snagu.

-         Kvalitetnija radna snaga je skuplja radna snaga. Samim tim, ako dovedemo i ozbiljne, a ne izmišljene fakultete, to je šansa za novi Priboj, ali i dug proces na kojem moramo raditi, kaže Rvović.  Podseća da će 650 ljudi raditi u pribojskoj Slobodnoj zoni do kraja sledeće godine, što su investitori ugovorom u obavezi da ispune.

Ispunjen je ove godine budžet pribojske opštine sa dodatnih osam miliona dinara prosečnih mesečnih prihoda.

Blizu 100 miliona dinara biće u lokalnoj kasi više nego godinu dana ranije, kako objašnjava predsednik opštine, zahvaljujući ciklusu, pokrenutim u Slobodnoj zoni, a koji je uticao i da skoče kirije, da se angažuju domaće i loklane firme za opremanje prostora i za uslužno- zanatske radove.

-            Za budžet jedne siromašne opštine, to je ogromna stvar, navodi Rvović istakavši da će oko 50 miliona biti uloženo u gradnju proizvodne hale i u proširenje kapaciteta u Slobodnoj zoni.

-         Postoje realni pokazatelji da je Priboj krenuo boljim tokom, kaže Rvović istakavši da će novac biti uložen u poboljšanje kvaliteta života građana Priboja.

Da bi Priboj postao dobro mesto za život, prema rečima Rvovića, potrebni su ekonomsko osnaživanje, pristojne plate, industrijska obnova i vraćanje nekadašnjeg sjaja tom mestu čiji su temelji života u industriji, kako navodi, ne u poljoprivredi i turizmu.   

-         Priboj ima potencijal i u tim pravcima, ali ne može malina da nadomesti nedostatak 6.000 kamiona koji su se proizvodili, kaže Rvović i objašnjava da proizvodnju jednog kamiona može zameniti oko stotinu tona maline, ali da se proizvodnjom kamiona, sa oko 2.000 komponenata, pokreće ceo lanac privrede u Srbiji.

-         Nikad više FAP, bar u bliskoj budućnosti, neće imati 6.000 radnika. Nikada više neće proizvoditi 6.000 kamiona jer smo propustili tu šansu sa demokratskim promenama, kaže Rvović. Istakavši da se i dalje traži strateški partner, Rvović podseća da je Vojska Srbije u organima koji upravljaju FAP-om. Najavljuje osavremenjivanje opreme, obnovu mašinskog parka pribojske fabrike koja ima mogućnost da postane deo odbrambene industrije Srbije. Kako ističe, usvajanjem UPPR-a je predviđen održivi opstanak FAP-a koji danas faktički nema dugovanja, za razliku od pre nekoliko godina kada je dug fabrike dostizao oko 100 miliona evra.

Ogromnu energiju i sredstvu država ulaže u Priboj, navodi predsednik opštine Lazar Rvović objasnivši da je milion razloga zbog kojih nije preporučljivo da ostane prazan taj prostor sa oko 27.000 stanovnika. 

-        Država je prepoznala značaj područja, navodi Rvović istakavši da u Priboj ulaže možda najviše novca po glavi stanovnika.

Podsetimo, Priboj je 2014. godine bio u četvrtoj grupi, među izrazito nedovoljno razvijenim lokalnim samoupravama čiji je stepen razvijenosti ispod 60% republičkog proseka. Tri godine ranije, 2011. godine, Priboj je bio devastirana opština, u četvrtoj grupi po nivou razvijenosti. 

Za deset godina, prema oceni Rvovića, ta opština će biti jedna od najlepših mesta u Srbiji.

Razvoju će pomoći investicije, ulaganja u infrastrukturu, turističke potencijale i arheološka istraživanja, ali, i, kako dodaje, kvalitetni ljudi različitih kultura. Uprkos teškoj materijalnoj situaciji, kako navodi Rvović, duh tri naroda i države opstaje na toj tromeđi Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Srbije, na području kojeg se tokom istorije nisu želeli odreći ni svetske imperijalističke sile.

Ne odriče se ni lokalna samouprava svoje imovine. Uvećava je i ne otuđuje u težnji da na duge staze Priboj učini održivim, stabilnim i dobrim mestom za život.

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage