Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj sfsštampaj
 

Pošalji prijatelju

Užički kraj

15. 02. 2012. Užice

Autor: Bojana Bošković Izvor: Radio Luna

Užice zaboravilo Ljubu Stojanovića

Kuća znamenitog Užičanina Ljubomira Stojanovića, stara više od jednog veka, u katastrofalnom stanju zbog nebrige gradskih institucija.

Posivela,ispucala,oštećena fasada ispisana grafitima, oronuo krov, a u rupama koje zjape ispod strehe naselili su se golubovi. Tako danas izgleda kuća u kojoj je rođen jedan od najznamenitijih Užičana, Ljubomir Stojanović, ali malo ko u gradu o tome brine.

Kuća koja je pod zaštitom Zavoda za zaštitu kulture svakim danom sve više propada a delovi fasade koji otpadaju su opasni za prolaznike.

Većina Užičana ne zna ko je bio LJubomir Stojanović. 

Radio Luna mesecima je pokušavala da dođe do zvanične informacije zašto je ovaj spomenik kulture u takvom stanju. 

Kontaktirali smo i Zavod za zaštitu kulture u Kraljevu, koji je nadležan  za brigu o spomenicima u našem kraju. Oni su nas uputili na lokalnu samoupravu, ali smo ostali bez odgovora. 

Ko je bio Ljubomir Stojanović?

Kustos Narodnog muzeja u Užicu, Radomir Papić kaže da je Ljuba Stojanović bio vrlo zanimljiva ličnost u istoriji srpske nauke i kulture.

Bio je i narodni poslanik, zatim ministar prosvete i najzad predsednik vlade 1905 godine. Sa političkim istomišljenicima, protivnicima starih Pašićevih radikala, osniva stranku Samostalnih radikala i postaje njen predsednik.

Na glavnom godišnjem skupu 1913. godine Akademija Nauka izabrala ga je  za privremenog sekretara čiju je dužnost vršio do 1923. godine.

Tokom svog plodnog naučnog rada priredio je 8 knjiga narodnih pesama sa preko 150.000 stihova, 7 tomova Vukove prepiske sa blizu 3.500 pisama na 6.375 strana, a s Perom Đorđevićem pripremio je i publikovao treće izdanje Srpskog rječnika. 

Zahvaljujući njegovom zalaganju, u školama se i danas uče pesme koje je sakupio Vuk Karadžić.

Priredio je čuveno fotolitografsko izdanje „Miroslavljevog jevanđelja", najstarije sačuvane srpske knjige, s kraja 12. veka, koja je materijalnom pomoći Aleksandra Obrenovića štampana u 300 primeraka i poslata u svet najznačajnijim slavistima, filolozima i bibliotekama.

 

U toku svoje političke karijere, smatran je  za najmoralnijeg srpskog političara i izuzetno poštenog i principijelnog čoveka. Kuća u kojoj je živeo mogla bi da postane mesto koje turisti posećuju, a umesto toga, sve više propada.

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage