Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj sfsštampaj
 

Pošalji prijatelju

Užički kraj

17. 12. 2018. Bajina Bašta

Autor: Jelena Penezić Izvor: Radio Luna

Bajinobaštansko, možda i bioenergetsko selo: Drvnom sečkom do pionirskog poduhvata

Ovakav sistem je neodrživ, stvara gubitke i zagađuje životnu sredinu. Sve suprotno od toga bi dalo pozitivne rezultate, navodi naša sagovornica

Bajinobaštansko selo Kostojevići, jedino srpsko selo sa daljinskim sistemom grejanja, planira da umesto uvoznih fosilnih goriva za grejanje iskoristi lokalno dostupnu biomasu, drvnu sečku.  

Tim pionirskim poduhvatom u Srbiji, kako za RAM mrežu kaže koordinator projekta Biovill Dragana Ivanović, smanjili bi se ogromni višegodišnji finansijski gubici bajinobaštanskog javnog preduzeća BB term čija 11 godina stara kotlarnica mazutom greje selo.

-         Projektovana je da zagreje toplom vodom školu, zgradu ambulante, pošte i zgradu kolektivnog stanovanja. Postoje priključci i za individualna domaćinstva. Međutim, od projektovanih kapaciteta, danas je samo 23 korisnika. Bilo je isključivanja sa mreže, što dodatno povećava troškove JP BB term koje upravlja tom toplanom, kaže Ivanović objasnivši da se u sklopu trogodišnjeg projekta BioVill trenutno izrađuje studija izvodljivosti sa procenama i projekcijama konverzije kotlarnice, te da će biti potrebno izraditi i idejno rešenje za toplanu, uz druge aktivnosti koje prethode investicionoj fazi prelaska sa mazuta na biomasu.

-         Negde sve te finansijske i ekonomske analize treba da ukažu na to da je korišćenje mazuta ekološki nezdravo i veoma skupo za lokalno stanovništvo, kaže kordinatorka projekta BioVill.

Rast cene mazuta bi mogao da ubrza proces prelaska na biomasu, tačnije zamenu jednog od dva postojeća kotla od 0,75 megavata.

-         Planirano je da se zameni jedan kotao na biomasu, a da drugi ostane kao rezervni i da služi zimi u slučaju izuzetno niskih temperatura. Dobra stvar je što ne treba ulagati u proširenje mreže jer je ona razvijena, pa ne zahteva dodatna ulaganja. Ovde je samo bitan prelazak na kotao i obezbediti dovoljne količine biomase, ističe Ivanović.

Ostaci iz šume i poljoprivredne proizvodnje nisu dovoljno iskorišćeni u bajinobaštanskom selu sa oko 410 stanovnika, okruženim šumovitim planinama.

-         U selu ima dosta malinara i orezivanje od malina može da se koristi kao biomasa. Postoje i lokalna preduzeća koja se bave proizvodnjom drveta u čijem procesu proizvodnje ostaje drvna sečka, tako da se to može urediti dugoročnim ugovorima kako bi se obezbedila sigurnost u snabdevanju biomase, dodaje Ivanović.

Objasnivši da bi meštani mogli i da zarade od prodaje svoje biomase, Ivanović ističe da bi novac koji se izdvaja za kupovinu uvoznog mazuta ostajao u lokalnoj zajednici.

-         Na taj način bi mogao da se planira dalji razvoj sela i u drugim pravcima, ističe Ivanović.

Projekat BioVill, studijskim posetama bioenergetskim selima u Nemačkoj i Austriji, radionicama i likovnim konkursima za najmlađe, podstiče stanovništvo Kostojevića da se aktivnije uključi u poduhvat.

-         Građani su zainteresovani u smislu ako cena energenta ide dole, ako je prihvatljivo što se tiče finansijske strane. U ovom trenutku se toliko ne razmatra efekat zaštite životne sredine, ističe Ivanović.

Lokalno obnovljivi izvori se u Evropi uveliko koriste za proizvodnju toplotne, pa i električne energije. Bioenergetska evropska sela postoje od osamdesetih godina prošlog veka.

Postoje pomaci da Srbija dobije prvo koje će proizvoditi i koristiti energiju dobijenu iz lokalno sakupljene biomase, ali dosta toga treba i uraditi. Kako dodaje Ivanović, potrebno je i vreme za ispitivanje tehnologije, ali i zainteresovanost lokalne zajednice.

-         Osnovni faktor za uspeh jednog bioenergetskog sela je da se zalihe biomase proizvode na lokalnom nivou na održiv način, da snabdevanje električnom energijom iz lokalnih obnovljivih izvora odgovara potražnji za energijom. Ti poslovni modeli omogućavaju potrošačima, poljoprivrednim proizvođačima i vlasnicima šume da postanu suvlasnici instalacija.

Ipak, dodaje Ivanović, ni javno preduzeće, lokalna samouprava niti meštani nisu preuzeli inicijativu da preuzmu konverziju kotlarnice, potom i upravljačku ulogu nad seoskim sistemom daljinskog grejanja. Razmatrano je više mogućnosti, meštanima ponuđeno da se organizuju u energetske zadruge.

Pretpostavka je, kaže Dragana Ivanović, da mnoge zemlje jugoistočne evrope imaju velike potencijale u biomasi, ali da često taj potencijal nije iskorišćen za lokalno energetske potrebe u svrhu regonalnog ekonomskog razvoja.

Do marta 2019. godine devet partnera BioVill projekta pokušaće da znanja i iskustva iz Nemačke i Austrije prošire na područje Srbije, Slovenije, Hrvatske, Makedonije i Rumunije i podstaknu uspostavljanje pet bioenergetskih sela.

Cilj im je da proces prelaska na održivu upotrebu biomasu u pet sela dovedu do investicione faze, izradom nacionalnih i lokalnih analiza bioenergetskog okvira delovanja, ekonomskim procenama i konkrentim predlozima za uspostavljanje bioenergetske infrastrukture.

U BioVill projektu učestvuju i Opština Bajina Bašta i Stalna konferencija gradova i opština. Projekat se od 2016. godine sprovodi uz podršku evropskog programa za istraživanje i inovacije EU Horizont 2020.

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage