Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj sfsštampaj
 

Pošalji prijatelju

Užički kraj

16. 11. 2018.

Autor: N. T. B. Izvor: Radio Luna, fotografije: Foto-video Grade

Biblijska stradanja 1300 kaplara

Prva četa koju su činili kaplari iz Užica bila je poznata pod nadimkom Plemići i pozdravljana je pokličom Živeo voz

Svečanom akademijom Ni koraka nazad na Pedagoškom fakultetu u Užicu obeležena je stogodišnjica oslobođenja u Prvom svetskom ratu. Ova manifestacija posvećena je Skopskom đačkom odredu, poznatijem kao 1300 kaplara i najmlađim učesnicima  Prvog svetskog rata – deci.

Krajem avgusta daleke 1914. kada je srpska vojska pobedila na Ceru, šest generacija srednjoškolaca i studenata poslato je u oficirsku školu u Skoplje, na odsluženje vojnog roka. Komandant bataljona, pukovnik Dušan Glišović, nakon 2 i po meseca obuke, po naredbi Vrhovne komande prekida obuku i hitno šalje mlade regrute na front. Vrhovna komanda  je mlade regrute proizvela u činove kaplara koji su  raspoređeni  duž fronta u operativne jedinice. Tada su dobili besmrtni naziv - 1300 kaplara. Na položaje su stigli u jeku Kolubarske bitke.

A na frontu su ih vojnici dočekali pitanjem: Što su vas poslali da uzalud izginete?

-          Mi danas postavljamo pitanje i polemišemo oko toga-da li je imala smisla ta njihova žrtva, oni tada o tome nisu razmišljali i nisu imali dilemu oko toga, rekla je istoričarka i organizatorka svečane akademije Snežana Nedeljković.

Ona je otkrila da je svaka od šest četa  Skopskog bataljona, pored svog rednog broja imala i poseban nadimak. Mnogi ne znaju da je prva četa koju su činili kaplari iz Užica bila poznata pod nadimkom Plemići i pozdravljani su pokličom Živeo voz,  kojim su Užičani dočekali prvi voz. Drugu četu su nazivali Bukvarci jer su imali najmanje škole i bili najnepismeniji od 1300 kaplara, treća se zvala Rmpalije, dok je četvrta, u kojoj su bili mahom Beograđani, ukrašena nadimkom Ruzmarin. Komandant Dušan Glišić im je otpevao pesmu koja je ujedno bila zabrana izlaska u grad: Ruzmarinu moje rosno cveće, tebe varoš više videt neće. Peta četa je nazvana Ćevabdžije, koju su većinom sačinjavali Leskovčani i šesta četa Kalašture.

Iz grla ovih momaka, u kojima su prednjačili glasovi regrutovanih članova pevačkog društva Obilić, orila se  Skopljem vesela pesma.

Oj Srbijo mila mati, što bi dike ode u vojnike, što bi škarta osta da se karta. Gde je srpska Vojvodina, Hej trubaču s bujne Drine, ova pesma izvedena je in a sinoćnjoj svečanoj akademiji u Užicu. 

Pored Tadije Pejovića,  Stanislava Vinavera, Aleksandra  Deroka  i  mnogi drugi preživeli kaplari  proneli su slavu Srbije svojim akademskim radom. U ovom slavnom bataljonu bilo je i 17 Užičana od kojih su najpoznatiji akademik Miladin Pećinar, inženjer Milan Janjušević, učitelj Miodrag Vergović.

-          U toku četiri godine Prvog svetskog  rata Srbija je izložena nepojmljivom stradanju, kako na bojnom polju tako i u pozadini. Sve vreme ne prestaje da iznenađuje izdržljivošću i hrabrošću, izazivajući poštovanje tadašnjg sveta, ne samo saveznika nego i neprijatelja.  Naročito jedan fenomen, koji nigde  nije viđen osim u Srbiji, ne prestaje da budi najuzvišenije osećanje divljenja i predstavlja jedinstven primer mitskog. To je odluka države da  kao poslednju odbranu  otadžbine u borbene redove izvede decu, podsetila je glumica Divna Marić vodeći program svečane akademije.

Prvi put 1914. godine kada je formirani Skopski đački odred, sastavljen od mladića starosti od 22 do 24 godine, sa obukom od dva i po meseca,  uveden je u operativne jedinice Kolubarske bitke.

-Time je  podignut moral iznurenoj i demoralisanoj srpskoj vojsci i odneta pobeda. Vrednost postignute pobede merila se brojem žrtava. U Kolubarskoj bici poginulo je 400 mladih regruta, a 200 je bilo ranjeno, podsetio je glumac Slobodan Ljubičić.

Drugi put od septembra do  novembra 1915. Srbija je mobilisala poslednje ostatke srpske snage-decu od 15 do 18 godina koja nisu ni prošla obuku. Pridružili su ih  trećepozivcima koji su ih u hodu obučavali.

-Opisi njihovih  muka i stradanja podsećaju na biblijska. Srbija je u periodu od jula 1914.do novembra 1915. mobilisala 707 000 ljudi i to uglavnom sa prostora predkumanovske ili današnje centralne Srbije.   Godine 1915. Džon Rid u svom izveštaju pod naslovom Istrebljena nacija konstatuje da su u Srbiji  muškarci ili mrtvi ili mobilisani, rekao je Ljubičić.

 Razlog ovog drugog očajničkog poteza srpske vlade bio je taj što je želela da sačuva ovu decu od onoga što se dešavalo njihovim vršnjacima i onima mlađim od njih u toku kaznene neprijateljske ekspedicije tokom leta 1914. I što je postojala bojazan da će ih austrougarska vojska iskoristiti i mobilisati u svoje trupe. 

Svečanu akademiju organizovalo je Društvo istoričara Užica, Kolo srpskih sestara i Društvo srpskih domaćina.

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage