Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj sfsštampaj
 

Pošalji prijatelju

Užički kraj

16. 11. 2018. Užice

Autor: Jelena Penezić Izvor: Radio Luna

Kad dobro misliš, dobro se vraća

Ono što mislite sebi, mislite drugima. Ono što želite sebi, želite drugima. Nikakva to nije mudrost. Davno je izmišljena topla voda. Zašto bih ja želela samo meni da bude lepo i samo ja da imam? Društvo je srećnije, zadovoljnije ako su ljudi na usluzi jedni drugima, ako se razumeju u trenucima kad treba, kaže nam Slobodanka Mira Stanković Ćirković.

Da je dobro u ljudima ukazuje ličnim primerom i nesebičnim doprinosom Slobodanka Mira Stanković Ćirković, prva među jednakima u Kolu srpskih sestara Užice.

Kao predsednica 18 godina predvodi ovo udruženje u gradu. Pokreće sestre, inspiriše ih i vodi namerom da obraduju tužne i ohrabre nemoćne, da pomognu siromašnima, bolesnima i starima u nevolji, mladima da se školuju i prošire vidike, građanstvu da se vrati tradiciji. Srpske sestre iz Užica, dobrovoljno i bez nadoknade, u nasleđe prenose humane vrednosti najmanje 26 godina.

Za rezultate ostvarene u dužem vremenskom periodu, plaketom grada Užica je nagradilo nedavno Užice Slobodanku Miru Stanković Ćirković.

Za dobročinstvo i humanost je ove godine dobila i priznanje Kapetan Miša Anastasijević, 2015. godine povelju novinskog lista Užička nedelja. Proglašena je za Humanistu godine zbog nesebičnog humanitarnog angažovanja.

Ta istaknuta humanistkinja nam kaže da sva lična priznanja, zahvalnice, pa i ugled, radost i uzbuđenje deli sa porodicom, sestrama iz užičkog Kola. Ističe da je prva među jednakima, da u kolu nema izdvajanja već samo uvažavanja i sloge.

Jedinstvo, spremnost sestara da se nađu kad je potrebno pomoći, častan i odgovoran dobročiniteljski rad užičkog Kola naklonošću nagrađuju sveštenstvo i lokalna samouprava, saradnjom brojna gradska udruženja i organizacije, građani poštovanjem, priznanjima i rečima hvale.

-         Meni je mnogo važno ko je predložio sve te nagrade jer to nije učinio moj rođak ili moja prijateljica ili Kolo već udruženja građana, Ženski centar Užice, ljudi iz grada i Beograda. Od svega mi je najvažnije šta moji sugrađani misle. Kad idem gradom i kad mi neko kaže lepu reč i da je divno to što radimo, to mi je nad svim nagradama. Gde god dođem, osećam pozitivnu energiju i naklonost ljudi jer sam ja svima naklonjena, priča Slobodanka Mira Stanković Ćirković iza koje su najmanje dve i po decenije dobrih dela, humanitarnih i donatorskih akcija u sklopu užičkog Kola srpskih sestara.

Srpske sestre u užičkom kolu

Žensko društvo pomaže svima i radi za dobrobit svih, bez obzira na nacionalnu, rasnu i versku pripadnost. Sveštenstvo im ukazuje na probleme građana jer su sa njima u svakodnevnom kontaktu. U poslednje vreme, kaže predsednica užičkog Kola srpskih sestara, češće se pomaže porodicama u gradu nego na selu.

Nije tako bilo ranijih godina, podseća. Pomoć je bila potrebna seoskom stanovništvu, izbeglicama, prognanima od oružanih sukoba devedesetih prošlog veka. Dešavanja na prostoru Balkana su iznedrila potrebu za organizovanim angažovanjem zajednice, što je rezultiralo obnavljanjem Kola u Užicu 1992. godine, od 2000. godine i velikim akcijama u saradnji sa nemačkom humanitarnom organizacijom Help.

Dobročinstvo prevazilazi granice

Humanitarna pomoć od HELP-a je stigla u Zlatiborski okrug zalaganjem Mirinog sina Stanka Stankovića Ćirkovića. Uz pomoć sestara užičkog Kola, na čelu sa Mirom, mesecima su je dobijali najugroženiji.

Vođeni maksimom Nečije malo, nekome je mnogo, članice užičkog Kola, uz Crkvenu opštinu i ljude dobre volje, delile su domovima za nezbrinutu decu, obrazovnim ustanovama u Zlatiborskom okrugu na stotine paketa pristiglih tona garderobe. Na desetine hiljada kutija hrane i kozmetika, darova međunarodnih donatora, neprestanim angažovanjem sestara užičkog Kola, seća se Mira, stizalo je svakog meseca u svako selo, do svake ustanove, socijalno najugroženijih, nezaposlenih, do najmanje 1600 penzionera.

-          Bila je to velika administracija i za mene veliki teret, posebno podela higijenskih paketa u zimskom periodu 2001. godine na minus deset. Svaka sestra je trebalo da ima po tri dežurstva, ali se dešavalo da dođe do promena usled nepredviđenih okolnosti. S obzirom da je svet u redovima čekao podelu, desilo mi se da sam 11 puta dežurala, promrzla. Suze su same išle dok sam kući sedela ispred kaljeve peći dok se ne povratim. Jedino mi je to bio težak period, ali je ipak bilo vredno i da se smrznem i otplačem, priseća se Mira spomenuvši da je užičko Kolo srpskih sestara nagrađeno zahvalnicama i priznanjem od Help-a i Svetskog programa za hranu, sa pečatom Ujedinjenih nacija. Oni su angažovanje užičkih sestara iz Kola i ostvarenu saradnju sa tim ženskim društvom iz Užica svrstali među najbolje u svetu.

Nečije malo, nekome je mnogo

Sva plemenita dela i akcije ženskog društva su rezultat finansijske podrške dobrotvora, pomoći pojedinaca, privrednika, organizacija i volonterskog humanitarnog rada članica udruženja. Zahvalna je predsednica užičkog Kola srpskih sestara što postoje dobri, humani i divni ljudi na kojima svet opstaje.

-         Doživim neizmernu sreću kad vidim da ljudi misle i žele kao mi u Kolu, da misle i žele da pomognu kao svojoj porodici i svojoj deci. Izuzetno, izuzetno sam ponosna na Užičane što se tiče humanitarnog rada. Oni su, kad treba, jedinstveni, kaže Mira Stanković Ćirković.

Kolo srpskih sestara, kako je prošle godine naglasio gradonačelnik Užica Tihomir Petković, opominje da je svet opasno mesto za život.

U svetu, kako priča Mira, raste broj onih koji se svađaju, ratuju, bore za prestiž, fotelju, lični interes, partije ili države. U Užicu, dodaje, povećava se broj onih kojima je pomoć potrebna, ali raste i broj onih koji pomoć nude, čineći sredinu humanijom i boljom.

-         Uvek uzimam primer naše praznično Uskršnje darivanje kojem se toliko ljudi i firmi odazvalo. Bilo je božanstveno da 40 porodica za Uskrs ima na svom stolu bogatu trpezu, i kolača i pečenja, da svaka porodica ima za dva meseca unapred potrepština. Zamislite našu sreću kad smo sedeli u svojim kućama znajući da korisnici imaju možda bolju trpezu nego mi, ističe predsednica užičkog Kola srpskih sestara.

Sveštenstvo im je ustupilo prostorije u Parohijskom domu za sastanke i manifestacije, užička firma Jedinstvo prostor za doniranu garderobu koju sestre iz Kola razvrstavaju, prosleđuju na reciklažu ili poklanjaju sugrađanima.

-         Mnogo je njih lepo obuklo sebe i svoju decu jer je mnogo te garderobe nosive, čak i nove, napominje Slobodanka Mira Stanković Ćirković. Srpske sestre pomažu ugroženim porodicama materijalno, ali i slušanjem, razumevanjem, savetom, uz poštovanje.

-         Morate da imate respekta prema nesrećnima i nepismenima, da vodite računa da ih ne ponizite, da ih ne uvredite ni sumom novca ni poklonom. Potrebno je da razmislite kako da im učinite nešto da osete radost i podršku, objašnjava Slobodanka Mira Stanković Ćirković koja je u dobročinstvu pronašla sebe, svoju misiju.

-         Oduvek sam bila sklona da se potrudim da budem na usluzi, uvek da učinim dobro, da pomognem. Uopšte nije bitno na koji način i koji vid pomoći. Dok sam išla na teren kao medicinski radnik, trudila sam se da donesem recept starim ljudima, da im ponesem proteze. To je već bio neki vid humanitarnog rada, uz nešto što čovek nosi u sebi. Uvek sam nastojala da dobro prenesem, lepo kažem. i danas, verujte da mi se desi da u autobusu krenem, sa toliko svojih godina, da ustanem da ustupim nekome mesto, objašnjava predsednica ženskog društva u Užicu.

Da bi se dobro svetu vratilo, a najbolje u ljudima sačuvalo, sestre užičkog Kola neguju i kulturno- prosvetiteljski rad.

-         Baviti se humanitarnim radom, a zapostaviti kulturu, etiku ponašanja i bonton, mislim da bi bilo pogubno. Sve to mora da ide zajedno kako bi pomoć ljudima bila na nekom nivou, objašnjava Slobodanka Mira Stanković Ćirković. Ističe da je važno mladima na vreme predstaviti prave vrednosti, nagraditi ih za podsticaj i učinjeno dobro. Užičko Kolo srpskih sestara knjigama, rečnicima i novčanim nagradama podstiče uspešne učenike užičkih škola, talentovanih za znanje nemačkog jezika ili za pisanje literarnih radova.

Literarni konkursi na temu Majka i nagrade su postali tradicija kojoj se svake godine užičko Kolo vraća, uz sve veći broj uspešnih đaka.

Od porodice se kreće 

Današnja porodica, smatra Slobodanka Mira Stanković Ćirković, mogla bi da pruži više u usmeravanju dece.

Savremeni način života uz kompjutere i televiziju promenio je porodicu, opustio je, kaže. Roditelji su postali prezauzeti poslovima, deca buntovnija. Od porodice, podseća, sve potiče i od nje se najviše nauči.

-         Onako kako se dete ponaša prema drugima, tako će se ponašati kući prema roditelju. Ako ne poštuje nekoga na ulici, u pošti, u prodavnici, neće poštovati ni roditelje. I u porodici, lepo je kada dete kaže mami hvala ili molim te. Lepo je da to bude spontano i uzajamno, pa da i mame i tate uvaže svoje dete jer ako dete smatrate čovekom, pre će čovek da postane. I onda se on oseti važno, posebno i učestvuje u tim lepim stvarima i lepim manirima i onda nema mnogo muke, preporučuje predsednica Kola srpskih sestara Užice.

Učila je pravim vrednostima Slobodanka Mira Stanković Ćirković i svoju decu. U porodici je, kaže, pronalazila motivaciju za humanitarni rad.

-         I moja porodica u kojoj sam odrasla i moja porodica sa mojim sinovima su uvek imali veliko razumevanje i bili velika pomoć. Moj sin Saša, koji nije više sa nama, umeo je da sakupi društvo i da pomogne da se paketi istovaraju, da odemo na Zabučje da bi petočlanoj porodici odneli pomoć, da upali kola ako treba i do Beograda kako bi se novac uštedeo i prosledio onima kojima je potreban. O Stanku i njegovoj pomoći se već zna. Kako sam ja odrastala, tako su odrastala i moja deca. Sa njima sam sve delila, uvažavala ih, a i ja sam od mojih sinova zaista bila uvažena, ističe Slobodanka Mira Stanković Ćirković prisetivši se kako su sinovi uvek umeli da uvaže goste zbog kojih se pekla štrudla i kojima se odvajao najlepši deo posluženja.

Mirin sin, humanista Stanko Stanković Ćirković, diplomata, poliglota, istoričar, arheolog, teolog, kad god može pomogne rodnom Užicu, poveže ga sa svojom novom domovinom, Nemačkom, u kojoj živi više od 20 godina. Doprinosio je Stanko ličnim donacijama, spajao dobročinitelje i pomagao Zlatiborskom okrugu posredstvom humanitarnih programa.

Zaslužan je što se u sve više užičkih škola uči nemački jezik po DSD programu koji mladima pruža mogućnost da, bez finansijske obaveze, steknu međunarodno priznatu nemačku jezičku diplomu sa kojom mogu nastaviti školovanje na svetskim univerzitetima.

Užice se plaketom grada 2016. godine zahvalilo humanisti Stanku Stankoviću Ćirkoviću. On, pak, za učinjeno se uvek zahvaljuje svojoj majci i sestrama užičkog Kola čijim angažovanjem pomoć stigne na pravu adresu.

Gradu iz kojeg potiče, najvoljenijem Užicu koje je sačuvalo svoj erski duh i kulturu nemerljivu ni sa jednim drugim u svetu, kako kaže Stanko, želi i oseća obavezu da moralno i materijalno pomogne.

-         Smatram da je dužnost i obaveza svakog čoveka rođenjem da pomaže drugima. Ako se već pozivamo na nekakve moralne postulate koji su dati kroz istoriju i civilizaciju, pa se čak pozivamo i na veru, sve to je velika obaveza da se pomogne bližnjem svom i na kraju odakle je čovek krenuo, da se vrati deo duga za ono što je dobio. To je suština zbog čega se pomaže ljudima, živim bićima. Čovek ne može da zamisli postojanje bez pomoći drugima, ako želi sebe da nazove humanim bićem. Humanus to podrazumeva, objašnjava Stanko Stanković Ćirković.

Prijatelji i preko granice, širi se mreža dobročinitelja

Kad je rastrojstvo na sve strane u svetu, kako podseća Slobodanka Mira Stanković Ćirković, sestre iz Kola se sabiraju. Potpisom povelje, u maju u Kragujevcu, 60 kola iz Srbije, Republike Srpske, Crne Gore, Makedonije je pristupilo Saboru Kola srpskih sestara Republike Srbije, regiona i dijaspore. Najavili su jaču međusobnu saradnju, jedinstveno, ravnopravno i složno delovanje.

-         Društvo je srećnije, zadovoljnije ako su ljudi na usluzi jedni drugima, ako se razumeju u trenucima kad treba, kaže Slobodanka Mira Stanković Ćirković, predsednica užičkog Kola srpskih sestara i član koordinacionog tela oformljenog Sabora. Nastojaće, kaže Mira, da u akcije uključi dijasporu i sestre iz kola u Francuskoj, Italiji, Kanadi, Americi, Nemačkoj u nameri da prošire granice dobrote i ljubavi.  

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage