Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj sfsštampaj
 

Pošalji prijatelju

Užički kraj

23. 10. 2018. Zlatiborski okrug

Autor: Jelena Penezić Izvor: Radio Luna/TV5/Tanjug

Zlatiborski okrug zagrejan za biomasu(AUDIO)

Ko je zainteresovan, a ko je već koristi...

Drvna sečka grejaće od marta sledeće godine pribojske osnovne škole Vuk Karadžić i Desanka Maksimović, Mašinsko-elektrotehničku školu, pribojsku Gimnaziju i Dečji dispanzer.

Pet javnih objekata, ukupne površine 12.600 kvadratnih metara, biće priključeno na novo kotlovsko prostrojenje, kapaciteta 1, 8 megavata,

Najmanje 90 miliona dinara je vredna investicija. Postrojenje gradi užička firma Jedinstvo, sa konzorcijumom, finansira Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima, tehničku pomoć pruža Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju. 

GIZ godinama pomaže Srbiji da razvije održivo tržište bioenergije, Priboju da ostvari nameru da svoje stanovnike greje na lokalno dostupnu biomasu umesto na uvozni mazut. 

Izgradnjom toplane snage osam megavata, kažu iz lokalne samouprave, Priboj će biti prva opština u Srbiji koja će u sistemu daljinskog grejanja to i učiniti.

Procene su da će za izgradnju pribojske toplane koja će koristiti biomasu biti potrebno od tri do pet miliona evra i da će radovi početi najranije na jesen sledeće godine.

-         Znajući procedure, mislim da ćemo najverovatnije tek 2020, 2021. godine imati toplanu u punom kapacitetukaže zamenik predsednika opštine Priboj Saša Vasilić.

Ranije su iz lokalne samouprave izneli procene da će biti prepolovljen godišnji trošak od milion evra, koliko izdvajaju za nabavku mazuta. 

-         Priboj je mali grad, a veliki potrošač. Samo prošle godine smo potrošili negde oko 2300 tona mazuta. Po standardima i obavezama u ekologiji, bićemo, ako ne prvi u Srbiji, onda u samom vrhu ispunjavanja obaveza kod emisije štetnih čestica. Kad zamenite 2300 tona mazuta biomasom, samo je to dovoljan početak da uspemo, kaže predsednik opštine Priboj Lazar Rvović.

Stanovnici Priboja, kako najavljuje Rvovićev zamenik Saša Vasilić, osetiće brojne pozitivne promene koje donosi korišćenje biomase za energetske potrebe.

-         Opšte je poznato da je drvna sečka, kao gorivo koje se pravi u subregionu, u opštinama Priboj, Prijepolje i Nova Varoš, minimum duplo jeftinija od mazuta kojeg trenutno koristimo, tako da, što se tiče ekonomskih benefita, oni su očigledni. Što se tiče socijalnih benefita, ova toplana će koristiti drvnu sečku koja će se praviti na teritoriji ovih opština, tako da ćemo na taj način podstaći otvaranje novih radnih mesta, novih privrednih subjekata. Što se tiče ekološkog efekta, on je sigurno bitan jer ćemo smanjiti emisiju CO2 u atmosferu što je naš globalni zadatakpriča zamenik predsednika opštine Priboj Saša Vasilić.

U užem gradskom jezgru Priboja, kažu, ranije se zagađenje od grejanja moglo i videti.

Podvig zamene fosilnih goriva ekološki čistim energentima je počeo 2016. godine, uz finansijska ulaganja lokalne samouprave, od 15 miliona dinara, i tehničku podršku GIZ-a.

Izgrađena je kotlarnica u starom delu Priboja, kapaciteta 0, 9 megavata. Biomasom zagreva pribojsku školu Branko Radičević, vrtić, kulturni centar i zgradu opštinske uprave. Umesto uglja, već tri sezone koriste drvni pelet za grejanje četiri javna objekta, ukupne površine 6.000 kvadratnih metara.  

-         To se pokazalo izuzetno dobro u ekološkom aspektu i finansijskom, da ne govorim o kvalitetu grejanja, kaže predsednik opštine Lazar Rvović. 

Nakon što je ugalj zamenila drvnim peletom, pozitivne promene tokom prethodne tri grejne sezone i beleži užička Gradska toplana. Direktor javno komunalnog preduzeća Zoran Šibalić kaže da dve kotlarnice koriste ukupno 150 tona peleta da bi tokom sezone bilo toplo 3.900 kvadratnih metara grejne površine u Koštici i Krčagovu.

-         Prelaskom na pelet, kotlarnice su prevedene u automatski režim, što znači praćenje temperature. Nema pregrejavanja koje je bilo prisutno ranije kod loženja sa ugljem. Emisija gasova je drugačija u odnosu na ugalj jer koristimo drvo, prirodni materijal, navodi Šibalić.

Dostupnost tog obnovljivog izvora i nabavku veće količine biomase, za koju je potreban i veći skladišni prostor, gradski većnik Užica Dunja Đenić navodi kao ograničenja.

-         Ipak, svaka promena čvrstog goriva, pogotovo uglja i naročito mazuta koji imaju izuzetno velike emisije štetnih gasova i suspendovanih čestica, izuzetno je dobra i izuzetno pozitivna, ističe za RAM mrežu gradski većnik zadužen za oblast zaštite životne sredine Dunja Đenić.

Biomasa u javnim objektima

 

Energetski efikasnije i toplije javne objekte, uštede u novcu i potrošnji energenata, očekuju u Užicu rekonstrukcijom seoskih škola u Krvavcima, Zlakusi, Karanu, Gostinici. Nakon renoviranja u skladu sa visokim standardima energetske efikasnosti i centralizacije sistema grejanja, pelet će zameniti ugalj i ogrevno drvo koji su u malim pećima zagrevali učionice posebno.

-         Opšte je poznato da su seoske škole u najvećem problemu, kada se govori o grejanju. Te škole su građene šezdesetih godina prošlog veka po starim principima gradnje, sa najprimitivnijim načinom grejanja, najprimitivnijim pećima, tako da se projektom planira ugradnja novih kotlovskih jedinica na biomasu, objašnjava za RAM mrežu gradski većnik zadužen za oblast zaštite životne sredine Dunja Đenić.

Iz lokalne samouprave najavljuju da će oko 100.000 evra godišnje štedeti obnova ukupno sedam javnih objekata na teritoriji Užica. Ono je među 20 u četiri srpska grada čiju rekonstrukciju škola, sa 7, 4 miliona evra, pomaže Vlada Švajcarske konfederacije u okviru švajcarske Strategije saradnje u Srbiji na polju održive energetike i gradova otpornih na klimatske promene.

Zameniće ugalj peletom u 34 godine staroj školi sa 170 đaka u užičkom naselju Turica.

Direktorka škole Stari grad Stanimirka Smiljanić Raonić očekuje uštede nakon što se u februaru 2019. godine završi rekonstrukcija škole, investicija države vredna 63 miliona dinara.

-         Predviđeno je glavnim projektom da će se ugraditi savremeni izolacioni materijali i uraditi zamena stolarije koji će, takođe, doprineti smanjivanju trošenja, gubljenja toplotne energije. U ukupnom bilansu, očekujemo smanjenje troškova za grejanje po više osnova. Smatramo da će nam biti jeftinije grejanje na pelet, efikasnije, čistije i da neće biti gubljenja toplotne energije, kaže nam Stanimirka Smiljanić Raonić.

U težnji da primeni mere energetske efikasnosti na objektu, i čajetinska OŠ Dimitrije Tucović je dobila novac za rekonstrukciju, oko 50 miliona dinara, od Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima. 

-         Škola će dobiti novi krovni pokrivač, nove podove, nove instalacije, sve osim mašinskih instalacija, gletovanje zidova, novu stolariju, izolaciju od kamene vune koja je debela 20 cm, navodi direktor škole Milka Vasiljević.

Smatra da će se na potrošnju energenata odraziti obnova škole čiji su pojedini delovi stariji više od 100 godina.

-         Po nekakvim paušalnim procenama, očekujem čak do 30 posto smanjenja ogreva, odnosno novčanih sredstava, kaže Milka Vasiljević.

Škola u Čajetini, površine oko 2.000 kvadratnih metara sa izdvojenom školskom kuhinjom, iz okruženja nabavlja oko 60 tona uglja i oko 70 kubnih metara drva za grejanje nastavnog osoblja i oko 430 đaka tokom sezone. U jednoj od narednih, odgovaraju, zameniće energente u skladu sa stateškim planom lokalne samouprave.   

Za grejanje javnog sektora na gas i za obnovljive izvori energije se opredelila Opština Čajetina i starteškim dokumentima zacrtala da će za tri godine postati prva ekološka opština u Srbiji.

Uprkos dolasku prirodnog gasa u Čajetinu, prema rečima predsednika opštine Milana Stamatovića, raste opredeljenost za obnovljive izvore energije.

-         Na naftu, mazut i ugalj su bile orijentisane javne institucije i ustanove. Sada su skoro svi prešli na pelete, kaže Stamatović.

Lokalno raspoloživom biomasom, Čajetina je ranije planirala da zagreva više od deset objekata javne namene, nakon gradnje termoenergetskog postrojenja u blizini naselja, ukupne snage od oko dva megavata.

-         Taj projekat nije odložen već je samo malo usporen. Drvno- prerađivačka firma u Braneškom polju Gorštak d.o.o radi na tome, kaže Stamatović.

Ta firma koja obrađuje drvne sortimente i proizvodi drvnu sečku i pelet, ima viziju da postane jedan od trgovinsko-logističkih centara koji bi Zlatiborski region snabdevao biomasom.

Nabavka biomase ne bi trebalo da predstavlja problem požeškoj Poljoprivrednoj školi sa domom učenika Ljubo Mićić. Drvne ostatke iz šuma u svom posedu i u okolini škole planiraju da iskoriste za pravljenje drvne sečke, potom je upotrebe za grejanje školskih prostorija nakon što se sagradi kotlovsko postrojenje.

Direktor škole Kojo Bošković kaže da je formiran tim i da je u toku početna faza izrade projekta.

-         Očekujem konkretne rezultate na proleće, leto sledeće godine, kaže direktor.

Do decembra ove godine, ispitaće se energetska efikasnost zgrade i izraditi studija sa predlozima mera koje treba preduzeti na objektima, podignutim 1956. godine. Pre 14 godina, potom i deset godina kasnije, renoviran je domski prostor škole i za njega dobijen energetski pasoš. Preduzete su mere energetske efikasnosti, kompletno zamenjena stolarija.

Savremena školska zgrada sa domom učenika, ukupne površine 4. 100 metara kvadratnih, greje se na lož ulje. Godišnje troši oko 60 tona tog goriva i za njega izdvaja do osam miliona dinara u zavisnosti od zime.

-         Upravo je to jedan od razloga što smo se odlučili da u narednih nekolio godina, u zavisnosti od novca, pređemo na sečku gde je iskorišćenost biljne mase sto posto. Studija GIZ-a iz 2014. godine je pokazala da bi se potrošnja energenta svela na oko tri miliona na godišnjem nivou, navodi Kojo Bošković.

Za korišćenje biomase u energetske svrhe je zainteresovano i strateški opredeljeno Arilje

GIZ je, uz konsultantsku agenciju, 2015. godine izradio Studiju opravdanosti za plan Opštine Arilje da uspostavi sistem daljinskog grejanja na drvnu sečku, izgradnjom kotlovskog postrojenja od dva megavata.

Na sistem bi, najpre, bilo priključeno obližnjih deset javnih objekata, među kojima su dve škole i vrtić, dve zgrade opštine i zgrada suda.

Za grejanje javnih objekata se trenutno izdvaja velika količina novca.

-         Mi u opštini koristimo struju, škole koriste najskuplji gas koji se skladišti u bocama, mazut, dom zdravlja delom koristi ugalj. Po studiji bi ušteda bila nekih 60 odsto, ako bi prešli na grejanje drvnom sečkom, navodi zamenik predsednika opštine Arilje Branko Vukajlović.

Kako navodi, Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima pregleda projekat toplane i toplovoda čiju su gradnju, procenjene vrednosti oko 80 miliona, odložili nerešeni imovinski odnosi. Projekat je u fazi izdavanja dozvola, predviđena parcela u vlasništvu Zdravstvenog centra Užice, ne opštine.

-         U ovom momentu dozvola mora da se izda Zdravstvenom centru kao investitoru. Potpisali smo sporazum sa Zdravstvenim centrom da se to kasnije pretvori u javno preduzeće koje će funkcionisati i snabdevati ove ustanove, a i u budućnosti privatna lica, sa toplotnom energijom. Mi se nadamo da ćemo na proleće da uđemo u radove, tako da bi sledeću grejnu sezonu dočekali sa toplanom, kaže Vukajlović.

Arilje planira da za grejanje koristi svoje potencijale. Drvna biomasa od okolnog šumskog rastinja ili od neiskorišćenih ostataka proizvodnje maline kažu, mogla bi da zadovolji potrebe planiranog kotlovskog postrojenja i meštanima donese višestruku korist.

-         Poljoprivredni proizvođači ne bi palili ostatke od malina na svojim njivama i tako kršili zakon. Čak bi nešto mogli da zarade uklanjanjem starih malina iz njiva i zasada i njihovom prodajom, ističe Vukajlović.

Oko 44 odsto teritorije Zlatiborskog okruga je pod šumama, što ga, ukazuju studije, čini jednim od najšumovitijih regiona u zemlji, bogatog biomasom.

Sprovođenje u delo plana lokalnih samouprava, da biomasu upotrebe u energetske svrhe u sistemu daljinskog grejanja, uglavnom odlažu urbanistički problemi, procedure dobijanja građevinskih dozvola i nerešena tehnička i imovinsko- pravna pitanja. 

Nerešeni imovinsko- pravni odnosi, zbog lokacije i zemljišta u vlasništvu HE Bajina Bašta, odnosno EPS-a, remete ostvarenje plana i u Bajinoj Bašti.

Prema idejnom rešenju projekta u Bajinoj Bašti, oko dva miliona evra vredno postrojenje, sa dva kotla snage od po 4,7 megavata, zagrevalo bi na drvnu sečku sve objekte koji su priključeni na sistem JP BB Term.

-         Mi trenutno grejemo obe osnovne škole u gradu. Grejemo objekat vrtića i sportsku halu na mazut. Veći deo javnih objekata grejemo na ugalj. Jednu školu greju mazutom, ostale na ugalj, navodi izvršni direktor Velimir Radovanović. 

Izgradnjom toplane planiraju proširenje mreže.

-         Planirali smo da pokrijemo zgradu MUP-a, uz sud, opštinu i tri zgrade. Na zapadu imamo zgradu Doma zdravlja, sa oko 3.000 kvadratnih metara, što imamo u planu da grejemo, navodi Radovanović.

Gradnja toplane po sistemu ključ u ruke, kako kaže Radovanović, mogla bi biti gotova šest meseci.

Osam godina od izgradnje i puštanja u rad toplane očekuju isplatu investicije kojom uvode drvnu sečku kao energent.

-         Realno je da te uštede budu oko 45 odsto, dodaje Radovanović.

Bajinobaštanski BB term trenutno greje oko 1050 domaćinstava, deset objekata javne namene i selo Kostojevići. Izgradnjom toplane, prema procenama bi godišnje za grejanje potraživao do 7.000 tona drveta, odnosno oko 20.000 nasipnih metara sečke. 

Kako bi razvojni projekti napredovali, ističe Radovanović, neophodni su jasan plan, ozbiljan pristup lancu proizvodnje i nabavke biomase, čvrsti, dugoročni ugovori oko otkupa.

-         Džaba vam investicija, ako nemate dovoljno drvne sečke i organizovanog prikupljanja, dodaje Radovanović.

Država se obavezala da do 2020. godine na 27 odsto, od ukupne bruto finalne potrošnje energije, poveća udeo energije iz obnovljivih izvora

Koraku bliže stvaranju energetski nezavisne zajednice, i praćenju svetskog trenda zamene fosilnih goriva obnovljivim izvorima energije, Srbiji će pomoći Priboj.

Ta opština naprednim načinom razmišljanja i konkretnim postupcima, kako tvrdi direktor Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Marko Blagojević, prevazilazi granice lokalne samouprave.

-         Dugo se priča o prelasku na grejanje na biomasu, dugo se priča o energetskoj efikasnosti. Ovo je prvi opipljiv primer realizacije. Mi ćemo u praksi imati priliku da dokažemo nešto što na papiru deluje savršeno, navodi Blagojević. 

Aktivnom energetskom politikom, održivom primenom biomase, merama energetske efikasnosti i obučenim kadrom, Priboj će sem lokalne ekološke, promeniti klimatsku sliku Srbije. U tome će ga podržavati donatorske zajednice, a društvo praviti najmanje sedam i po hiljada lokalnih samouprava sveta, okupljenih u okviru Povelje gradonačelnika

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage