Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj sfsštampaj
 

Pošalji prijatelju

Užički kraj

10. 08. 2018. Zlatibor

Autor: Jelena Penezić Izvor: Radio Luna

Zlatibor - beg od ambrozije

Agencija za zaštitu životne sredine prognozira da će korovske vrste biljaka jako bujati i da će brzo ući u fazu cvetanja, ukoliko se blagovremeno ne unište agrotehničkim ili hemijskim načinima.

Agencija za zaštitu životne sredine je preporučila da se u narednom periodu suzbiju korovske biljke, pre nego što uđu u intenzivnu fazu cvetanja, a kako bi se pomoglo osetljivim osobama sa alergijskim reakcijama na polen.

Alergičnim osobama, naročito onim koje imaju problema sa ambrozijom, preporučuje se boravak na Zlatiboru, destinaciji koja u prethodnom periodu uglavnom beleži niske koncentracije polena u vazduhu.

Godinama su na Zlatiboru izuzetno pogodni uslovi za alergične osobe. Zlatiborska mikroklima, specifične struje i rosne kiše, uz pravovremene kosidbe pre cvetanja biljaka, prema rečima rukovodioca grupe za monitoring polena Agencije za zaštitu životne sredine Mirjane Mitrović Josipović, obaraju koncentracije alergenog polena i čiste vazduh od zagađenja.  

U toj vazdušnoj banji u Zapadnoj Srbiji, uprkos većem broju pašnjaka, uglavnom nema povišenih koncentracija polena trava. Dosadašnja merenja pokazuju i da korovske biljke i poleni breze, tokom sezone drveća, ne prelaze granične vrednosti na Zlatiboru.

Ta planina je među prvim turističkim destinacijama u Srbiji koje mere alergeni polen. Agencija za zaštitu životne sredine od 2013. godine prati na Zlatiboru koncentracije 24 alergene vrste biljaka u vazduhu.

Alergeni poleni se uzorkuju na zlatiborskoj meteorološkoj stanici uz pomoć italijanskog aparata Lanconi. Taj oko sedam hiljada evra vredan uređaj je među dva u svetu čije rezultate, uz propratnu metodologiju, priznaje Evropska asocijacija za aerobiologiju.

-         Apsolutno imamo identičnu metodologiju kao sve zemlje u Evropi, istakla je za RAM mrežu Mirjana Mitrović Josipović objasnivši da se podaci sa 25 mernih mesta u Srbiji skladište u bazi Agencije za zaštitu životne sredine, ali i u evropskoj bazi u Beču na osnovu koje se prave karte sa rezultatima merenja u Evropi.

Srbija je pionir, prema rečima Mirjane Mitrović Josipović, jer je prva u Evropi uvela polen kao indikator i definisala ga u Zakonu o zaštiti vazduha kao prirodnu česticu koja, kako je navela, zbog sve većeg broja zdravstvenih problema građana mora imati kontinuitet merenja, poput onih zagađivača koji su izazvani radom čoveka.

Agencija za zaštitu životne sredine u 20 mesta u Srbiji u nacionalnoj mreži stanica, uz pet u Vojdovini, prati koncentracije polenovih zrna 24 biljne vrste. Agencija ih je, prema najjačim alergenima, svrstala u tri indikatora, poleni breze, poleni trava, poleni ambrozije.

Indikatori predstavljaju broj dana u toku godine sa prekoračenjem graničnih vrednosti kvaliteta vazduha u odnosu na prisustvo polena.

Polen biljaka se u toku godine javlja u tri vremenska razdoblja. Sezona drveća počinje u februaru i traje do marta. Od maja do juna je sezona trava, a od jula do oktobra se emituje polen korova. Merenja alergenih polena počinju sa prvim polenima leske, jove, čempresa, bresta, topole, a završavaju se merenjem invazivne korovske biljke ambrozije koja ima najjači alergeni potencijal.

-         Ambrozija ima 52 proteinske materije koje veoma burno reaguju sa našim komponentama u krvi i iz tog razloga su najveći simptomi i najveće tegobe, objasnila je Mirjana Mitrović Josipović iz Agencije za zaštitu životne sredine navodeći da je za ambroziju granična vrednost 15 polenovih zrna po metru kubnom vazduha, za razliku od polena breze i trava čija je granična vrednost duplo veća, 30 polenovih zrna po metru kubnom vazduha.

Prošlogodišnja merenja koncentracija polena ambrozije pokazuju da je Zlatibor imao 448 polenovih zrna tokom čitavog merenja, dok ih je Beograd u istom periodu imao 7281, a dnevno u proseku 800 polenovih zrna te korovske biljke čija je granična vrednost 15 polenovih zrna po metru kubnom.

Istakavši da jedna biljka ambrozije proizvodi od jedan do osam milijardi polenovih zrna, rukovodilac grupe za monitoring polena Agencije za zaštitu životne sredine je objasnila da je mapiranje na teritoriji Beograda pokazalo da po stanovniku raste od pet do deset biljaka ambrozije. Ima je u parkovskim površinama, na zapuštenim građevinskim zemljištima, u žitištima na obodu Beograda.

-         Izuzetno smo ugroženi, navela je Mirjana Mitrović Josipović dodavši da se tokom kišnih godina registruju manje količine alergenih polena, ali da uporedni podaci petogodišnjeg kretanja ambrozije pokazuju veliku razliku između Beograda i Zlatibora.

-         Ukupna količina polena u 2013. godini u Beogradu je iznosila 4183, a na Zlatiboru te iste godine ukupno 147, navela je naša sagovornica istakavši da je prošle godine tokom jednog dana u Beogradu zabeleženo 670 polenovih zrna ambrozije, što je, kako je istakla, najveća koncentracija polena od početka merenja u tom gradu. Maksimalno postignuta koncentracija polena ambrozije u danu na Zlatiboru je prošle godine iznosila 51. 

Inače, prošlogodišnja merenja se ne razlikuju znatno od petogodišnjeg proseka na Zlatiboru kojem ni četinari ne povećavaju koncentracije polena u vazduhu, jer se, prema objašnjenju Mirjane Mitrović Josipović, njihova polenova zrna jako teško dižu u sloj koji udišemo.

Kako bi se smanjila opterećenja i alergijske reakcije na polen, i na Zlatiboru su neophodne pravovremene kosidbe, zbog velikog broja pašnjaka.

-         Dva košenja pre cvetanja daju izuzetne rezultate jer ne dozvoljavaju biljci da cveta, istakla je Mirjana Mitrović Josipović objasnivši da se kontraefekat stvara ukoliko se biljke uklanjaju kada procvetaju.

Agencija za zaštitu životne sredine, prateći meteorološku prognozu, izdaje upozorenja i preporuke najmanje deset dana pre nego što pojedini alergeni poleni dosegnu kritičnu koncentraciju, uz rezultate merenja koje semaforski prikazuje na svom sajtu, po uzoru na Evropu.

Strani i domaći turisti, kako je navela naša sagovornica, sve više traže takve informacije o alergenim polenima kako bi planirali putovanja i odmore u mestima sa niskim koncentracijama, poput Zlatibora.

Boravak na otvorenom se ne preporučuje alergičnim osobama u preprodnevnim časovima, po suvom, toplom i vetrovitom danu jer su tada najveće koncentracije polena.

Najosetljiviji su stari i deca, a kod osoba alergičnih na polen i 48 sati nakon kontakta mogu nastupiti reakcije, poput kijanja, svraba očiju, otežanog disanja, promena na koži.

Za alergije od polena, za sada nema leka. Terapije pomažu kvalitet života, a mogu se smanjiti u određenoj godini, uz praćenje rezultata merenja. Poželjne su i šetnje posle kiše, promena garderobe i pranje kose nakon povratka iz prirode, poput one na Zlatiboru koja poslednjih godina sve više privlači ljude sklone polenskim alergijama, posebno iz Beograda i Vojvodine.

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage