Naslovna  |  Užički kraj  |  Izazov: Efikasnost i ušteda umesto rasipanja energije!
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj sfsštampaj
 

Pošalji prijatelju

Užički kraj

27. 04. 2015. Užice

Autor: Jelena Šopalović Izvor: Radio Luna/ bioenergy-serbia.rs

Izazov: Efikasnost i ušteda umesto rasipanja energije!

Pravilnim korišćenjem ogrevnog drveta se povećavaju uštede u kućnom budžetu, doprinosi se očuvanju životne sredine i vodi se računa o zdravlju građana. Samo je bitno promeniti loše navike...

Ogrevno drvo, za potrebe grejanja, koristi oko 1,1 milion ili 44 odsto domaćinstava u Srbiji. 

Prosečna potrošnja ogrevnog drveta po domaćinstvu u Srbiji iznosi 10,6 prostornih metara. Domaćinstvo u Srbiji prosečno potroši ogrevnog drveta za oko 12 procenata više u odnosu na potrošnju drvnog ogreva u Sloveniji i oko 33 procenta više u odnosu na Crnu Goru.

U Užicu, Bajinoj Bašti, Novoj Varoši, Ivanjici, Leksovcu i Vlasotincu, 69 000 domaćinstava se greje na drva. Anketiranjem blizu 4 200 domaćinstava iz ovih gradova i opština, nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ je ustanovila da samo jedan procenat, ili ispod jednog procenta, domaćinstava ogrevno drvo koristi pravilno i efikasno.

Istraživanje GIZ-a je pokazalo da domaćinstva u regionu Užica i Leskovca troše oko dva puta više ogrevnog drveta u odnosu na prosek na nivou Srbije. Istraživanje je pokazalo i da oko dve trećine ispitanika koristi za loženje uređaje, stare više od 15 godina, što doprinosi da se oko 68 odsto energije drveta koristi za grejanje atmosfere, a ne domaćinstva. Podaci, dobijeni istraživanjem, nisu ohrabrujući. Potrošnja ogrevnog drveta u anketiranim gradovima i opštinama je nedovoljna efikasna. Domaćinstva mnogo više troše ogrevno drvo da bi se zagrejali tokom zime, nego što je to neophodno.

-         Na teritoriji Užica skoro 99 procenata domaćinstava neefikasno koristi ogrevno drvo, odnosno 1,3 odsto domaćinstava efikasno koristi drvno gorivo. U Leskovcu je još gora situacija i tamo oko 0, 3 odsto domaćinstva efikasno koristi ogrev, u Vlasotincu 0,2 odsto, naglašava za Radio Lunu dr Branko Glavonjić, sa Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, vodeći nacionalni stručnjak za biomasu.  

U Ivanjici 1,8 odsto domaćinstava efikasno koristi ogrevno drvo. Po broju domaćinstava koja efikasno koriste grejanje na drva u ovom istraživanju prednjače Nova Varoš sa tri odsto i Bajina Bašta sa 3,4 odsto. 

-         Verovatno Bajina Bašta ima najbolje rezultate jer na prostoru ove opštine postoji veći broj proizvođača drvnog peleta. Koristeći pelet, oni su efikasniji. To nije rezultat drugačijeg mentaliteta već činjenice da je drvni pelet dostupniji, za nijansu verovatno jeftiniji, bez troškova transporta, pa su ljudi osvešćeniji. I u Novoj Varoši ima dosta ljudi koji proizvode pelet, drvne sečke i brikete, objašnjava Miloš Radojević iz Regionalne razvojne agencije Zlatibor, menadžer projekta Promocija održive upotrebe bioenergije u Zlatiborskom okrugu, suorganizator i podrška projektu Efikasno korišćenje ogrevnog drveta u domaćinstvima u Srbiji.

Uzroci neadekvatnog i neefikasnog korišćenja ogrevnog drveta kriju se u neznanju, nemarnosti, nedostatku finansijskih sredstava, ali pre svega u lošim navikama koje su se prenosile sa generacije na generaciju. 

-         Drvo nabavljamo kada je vreme hladno i kada počinjemo da razmišljamo o grejnoj sezoni, uglavnom krajem septembra i početkom oktobra. Postoje i objektivni i subjektivni razlozi zašto je to tako. To je skopčano i sa finansijskim momentom jer, kada ljudi izađu iz grejne sezone, finansijski iscrpljeni, jedva čekaju četiri, pet meseci lufta u kućnom budžetu i da ne razmišljaju o ogrevu. Ljudi u ruralnom delu grada moraju da završe poljoprivredne radove, pa tek onda odlaze u šumu da seku drva za sebe ili za prodaju, pa se nabavka drveta pomera za neke kasnije mesece, objašnjava Miloš Radojević.

Prvi i osnovni problem i uzrok neefikasnog korišćenja ogrevnog drveta jeste vreme nabavke ogrevnog drveta.

-         Više od 80 odsto domaćinstava u Užicu nabavlja ogrevno drvo od jednog do tri meseca pre početka sezone. To nije dovoljan period da se drvo prosuši, odnosno da izgubi vodu i spusti svoju vlažnost na nekih 20 procenata, koliko se smatra da je optimalan procenat za korišćenje ogrevnog drveta u toku grejne sezone. Što znači da najveći broj domaćinstava koristi sirovo drvo za grejanje. Kada je drvo sirovo, velika količina drveta se troši u toku grejne sezone, domaćinstva se slabije greju i slabiji je procenat iskorišćenosti toplote koja se oslobađa u tom procesu sagorevanja, ističe dr Branko Glavonjić.

Pored pravovremene nabavke ogrevnog drveta, bitno i njegovo pravilno skladištenje.

Ljudi najčešće greše i prilikom loženja, naglašava dr Branko Glavonjić, sa Šumarskog fakulteta. Pravilno loženje vatre, način punjenja ložišta, položaja i količine drveta, doprinosi efikasnijem korišćenju ogreva.

Nepravilnim korišćenjem ogrevnog drveta zagađuje se i životna sredina. Sirovo drvo sagorevanjem proizvodi veće količine dima u odnosu na suvo drvo. Sagorevanjem sirovog drveta nastaje gust tamni dim sa većim koncentracijama ugljen- monoksida, čađi i azotovih oksida. Veće količine dima povećavaju količinu smoga, zagađenje atmosfere i utiču na zdravstvene probleme stanovnika područja.

-         Izuzetno mali procenat domaćinstava, pre našem istraživanju, uopšte je upoznat sa štetnostima kada se koristi sirovo drvo. Ta količina čađi i dima koja se emituje u atmosferu, nekoliko je puta veća u odnosu na situaciju kada se koristi suvo ogrevno drvo. Građanima smo demonstrirali da, kada se koristi suvo drvo, prosto nema dima već samo malo treperenje na dimnjaku. To su male količine dima, ugljen- dioksida i ostalih materija koje se ispuštaju u procesu sagorevanja. To je prosto zanemarljivo u odnosu na druga goriva, poput uglja, mazota, gasa, kaže Branko Glavonjić.

Drvo je dominantan energent u Užicu, gradu koji se bori sa gorućim pitanjima stanja životne sredine.

-         U Užicu, prema nekim procenama, ima 17 000 objekata, krovova i porodica koji se greju u sopstvenoj režiji sa ogrevom, uglavnom sa drvetom, ali i sa ugljem, mazutom, lož uljem, strujom. Mi smo skloni da smatramo  i da verujemo da su zagađivači isključivo velike i teške industrije, sistemi centralnog grejanja, javne gradske toplane, saobraćaj. To je svakako tačno, ali zaboravljamo da i mi, kao pojedinci, zagađujemo vazduh. Pojedinačno, to zagađenje nije veliko, ali kumulativno je strahovito veliko. Ta snaga zbirnog dejstva svih nas, kao što je opasna kad zagađujemo, toliko može da bude korisna kada budemo promenili navike i prestali da zagađujemo. Niko nam ne može pomoći, ako sami sebi ne pomognemo, ističe za Radio Lunu Miloš Radojević.  

Efikasnost korišćenja ogrevnog drveta se može povećati i kupovinom novih uređaja za loženje, ali to zahteva veća finansijska izlaganja. Praktikovanje preporuka i saveta o načinima efikasnog korišćenja ogrevnog drveta i drvnih goriva, predstavlja rešenje koje ne iziskuje dodatna finansijska izlaganja već promenu navika.

-         Kažemo ljudima da promene navike, da kupuju drva u aprilu, a ne u septembru i polako će ući u ciklus i kupovati ogrev svake godine u aprilu. Na taj način trošiće manje, bolje će se grejati i više štititi životnu sredinu, naglašava dr Branko Glavonjić, sa Šumarskog fakulteta u Beogradu.

Vreme je da se probudimo i promenimo ponašanje.

-         Činjenica je da su ljudi nepoverljivi i skeptični, često u grču, ali moramo krenuti od sebe i zamisliti se šta mi možemo da uradimo. Hajmo da očistimo svoje dvorište, da pripremmimo drva na vreme, da ga ložimo na pravilan način, da štedimo svoj budžet i da nam bude čistiji naš vazduh, predlaže Miloš Radojević iz Regionalne razvojne agencije Zlatibor.

Mogu li nova saznanja o efikasnom korišćenju ogrevnog drveta promeniti naše stare, loše navike? Razmišljajmo na nov način! Ogrevno drvo nije samo proizvod već i energija. Ne rasipajmo energiju već budimo odgovorni i efikasni za dobrobit zajednice.

Komentari (2)

ostavi komentar
sre

29.04.

2015.

ložač [neregistrovani] u 22:12

Ništa logičnije!

Krajnje je vreme da neko pokrene ovakve i slične priče. Dosta više nerealnih planova i nedostižnih ciljeva. Ovo je prikaz šta pojedinac može da uradi za sebe, svoju porodicu i svoj grad. Svaka čast!

Odgovori
sre

29.04.

2015.

anonymous [neregistrovani] u 22:10

Ništa logičnije!

Dobro je da neko progovori o običnim stvarima koje je moguće uraditi u sopstvenoj režiji. Dosta više nedostižnih ciljeva i nerealnih planova. Ova i slične priče govore o tome šta pojedinac može da učini za sebe, svoju porodicu i svoju lokalnu zajednicu. Svaka čast.

Odgovori

Ostavi komentar

antiRobotImage