Naslovna  |  Svet  |  Globalno zagrevanje može značiti i skuplje pivo, vino, kafu
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj sfsštampaj
 

Pošalji prijatelju

Svet

16. 10. 2018.

Autor: Beta Izvor: Beta

Globalno zagrevanje može značiti i skuplje pivo, vino, kafu

Globalno zagrevanje bi moglo dovesti do toga da neke od životnih radosti poput kafe, čokolade, vina i piva postanu teže dostupne i skuplje, navode naučnici.

Sve duži periodi ekstremno toplog vremena, toplotnih talasa, i suša mogli bi da u budućnosti nanesu veliku štetu proizvodnji ječma, ključnog sastojka piva. Medjunarodni tim istraživača je ocenio da bi gubici mogli da iznose i do 17 odsto prinosa.

To bi značilo da će se prosečne cene piva udvostručiti, navodi se u studiji objavljenoj u današnjem izdanju časopisa Nejčr plents (Nature Plants). U zemljama gde je pivo već skupo, kao što je na primer Irska, cene bi mogle biti i utrostručene.

Nalazi su objavljeni nedelju dana nakon što su u izveštaju UN opisane posledice opasnog nivoa klimatskih promena, uključujući sve veće nestašice hrane i vode, toplotne talase, povećanje nivoa mora i bolesti.

Jedan od autora istraživanja, Stiv Dejvis, rekao je da je istraživanje o pivu uradjeno delom da bi se na jasan način poslala poruka da klimatske promene štetno utiču na najrazličitije aspekte svakodnevnog života.

Nekoliko naučnika koji nisu učestvovali u istraživanju je navelo da je to dobar i efikasniji način da se izlože opasnosti globalnog zagrevanja.

Američki agrikulturni ekolog Dejvid Lobel navodi da nauka odavno zna da je ječam "medju usevima najosetljivijim na toplotu" ali da istraživanje to povezuje s nečim do čega je ljudima zapravo stalo, cenom piva, i da je zbog toga vredno.

Stiv Dejvis je i sam ljubitelj IPA piva i jedan je od onih kojima je stalo.

"Ovo istraživanje je stvoreno iz ljubavi i straha", rekao je on.

Ječam se širom sveta koristi za najrazličitije stvari, najviše za ishranu stoke. Manje od 20 odsto svetskog ječma završi u pivu. Ali u SAD, Brazilu i Kini najmanje dve trećine te žiterice završi u siks-pekovima, flašama, buradima i limenkama.

Dejvis i njegove kolege su posmatrale samo efekte kombinovanih toplotnih talasa i suše, a ne i opšte otopljavanje.

Ako emisije gasova staklene bašte iz trošenja uglja, nafte i gasa nastave s trenutnim nivoom rasta, verovatnoća da vremenske prilike naneti štetu proizvodnji ječma, porašće od jednom u deceniji do 2050. do jednom u dve godine do kraja ovog veka.

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage