Naslovna  |  Svet  |  Srbija najlošije ocenjena u regionu po vladavini prava
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj sfsštampaj
 

Pošalji prijatelju

Svet

02. 02. 2018.

Izvor: EURACTIV.rs

Srbija najlošije ocenjena u regionu po vladavini prava

Na listi 113 država iz celog sveta, Srbija se našla na 76. mestu.

Srbija je prema indeksu vladavine prava Svetskog projekta pravde pala za dva mesta i iza je svih drugih balkanskih zemalja. Na listi 113 država iz celog sveta, Srbija se našla na 76. mestu. Na globalnom nivou zabeležen je opšti pad vladavine prava, a u dve trećine zemalja pogoršano je stanje u oblasti osnovnih ljudskih prava.

Prema indeksu vladavine prava, koji meri poštovanje osnovnih principa pravde, Srbija je dobila ocenu 0,5 na skali od 0 do 1, dok su sve ostale zemlje regiona dobile veću ocenu.

Najbolje ocenjena balkanska zemlja je Slovenija, koja je zauzela 26. poziciju, zatim Rumunija na 29. mestu i Hrvatska na 35. Slično stanje u oblasti vladavine prava je u Bugarskoj (55), Bosni i Hercegovini (56) i Makedoniji (57), dok je Albanija na 68. mestu. Crna Gora i Kosovo nisu obuhvaćeni istraživanjem.

Srbija je najbolje ocenjena u kategoriji bezbednosti i to je jedina oblast u kojoj je zabeležen napredak. Parametar “odsustvo građanskog sukoba” u okviru te oblasti jedini je za koji je Srbija dobila maksimalnu ocenu.

Ocenu iznad 0,5 dobila je još samo u oblasti osnovnih prava, zahvaljujući pre svega slobodi veroispovesti i odsustvu diskriminacije, ali je u okviru tih prava za slobodu izražavanja dobila ocenu 0,49.

Lošija situacija u odnosu na prethodnu godinu zabeležena je u kategoriji “otvorenost državnih institucija”, gde je za pravo na informisanje Srbija dobila ocenu 0,47, a za dostupnost zakona i dokumenata vlasti 0,53.

Kada je u pitanju korupcija, najlošija je situacija u zakonodavnoj grani vlasti, a najbolja u policiji i vojsci.

Srbija je najlošije rangirana po faktoru “ograničenje ovlašćenja vlasti”, po kojem je na 97. mestu. U okviru tog faktora najslabiju ucenu, 0,29, dobila je za kažnjavanje zvaničnika za zloupotrebu položaja.

Skandinavske zemlje na vrhu liste

Na prvom mestu po indeksu vladavine prava je Danska, a iza nje su Norveška, Finska i Švedska, zahvaljujući pravosudnim sistemima koji se efikasno bore protiv bezakonja i nepravde. Sve četiri zemlje, kao i Holandija, imaju ocenu veću od 0,85.

Na dnu liste je Venecuela, gde je gotovo došlo do potpunog urušavanja vladavine prava, pored hiper-inflacije, korumpiranog sudstva, nasilnog zatvorskog sistema i gde se svakog dana ubije od 56 do 73 osobe. Ispred nje su Kambodža i Avganistan.

Nemačka je na šestom mestu, Velika Britanija na 11, Francuska na 18, SAD na 19, Kina na 75, Rusija na 89, a Turska na 101.

Rumunija se sa relativno dobrom ocenom 0,65 našla na 29. mestu, uprkos reformi pravosuđa za koju građanski aktivisti tvrde da će uruštiti vladavinu prava u zemlji i poništiti dosadašnji napredak u suzbijanju korupcije, prenosi BIRN.

Među zemljama istočne Evrope, stanje u vladavini prava se najviše pogoršalo u Poljskoj, gde je zabeležen opadajući trend u kategorijama ograničenje ovlašćenja vlasti, otvorenost državnih institucija, osnovna prava i krivično pravo.

Najveći pad u odnosu na prošlu godinu zabeležili su Filipini, za 18 mesta, zbog vladine nasilne kampanje protiv narkotika.

 

Opšti pad ljudskih prava

Indeks vladavine prava je od prošle godine opao u 38 zemalja, piše britanski list Gardijan.

“Svedoci smo globalnog pogoršanja u osnovnim askpektima vladavine prava”, rekao je osnivač Svetskog projekta pravde Vilijam Nojkom.
Od objavljivanja prethodnog indeksa vladavine prava u oktobru 2016, većina zemalja je ocenjena lošije u oblasti ljudskih prava, ograničenja ovlašćenja vlasti i građanske i krivične pravde, navodi se u izveštaju.

Najveći pad zabeležen je u kategoriji osnovnih prava, u okviru koje se između ostalog meri diskriminacija, pravo na život i bezbednost, sloboda izražavanja i verske slobode.

“Osnovna ljudska prava su smanjena u gotovo dve trećine zemalja u kojima je sprovedeno istraživanje, u vreme kada raste zabrinutost zbog rasta autoritarnog nacionalizma u svetu i povlačenja iz međunarodnih pravnih obaveza”, piše Gardijan.

Na opštu ocenu nekih zemalja presudan uticaj su imale veoma različite ocene u različitim oblastima.

Tako je na primer Albanija visoko ocenjena u oblasti osnovnih prava i ograničenja vlasti, ali veoma loše za korupciju, što je uticalo na snižavanje opšte ocene.

U istraživanju, čiji su rezultati objavljeni 31. januara, učestvovalo je po 1.000 ljudi iz svake zemlje. Oni su popunjavali upitnik koji su napravili kvalifikovani stručnjaci, uključujući pravnike i aktiviste za ljudska prava. Cilj istraživanja je da služi kao “kvantitativno sredstvo koje meri vladavinu prava u praksi”.

“Indeks meri vladavinu prava u celom svetu na osnovu iskustava i percepcije javnosti i stručnjaka u zemlji”, navodi se u izveštaju.

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage