Naslovna  |  Svet  |  Evropu će u 2017. mučiti ova tri trenda
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj sfsštampaj
 

Pošalji prijatelju

Svet

03. 01. 2017.

Izvor: Blic/Tanjug

Evropu će u 2017. mučiti ova tri trenda

Politička neizvesnost, zaziranje od slobodne trgovine i globalizacije i nestabilan ekonomski oporavak koji su obeležili zonu evra u 2016, po svemu sudeći, mučiće je i 2017.

Kada je reč o političkim neizvesnostima, ekonomistkinja globalnog nezavisnog udruženja sektora biznisa i istraživanja Konferens bord (Conference Board) Ilarija Maseli ukazuje na širenje nezadovoljstva sadašnjim političkim liderima i nesigurnost oko izbora u 2017. u Holandiji (mart), Francuskoj (maj) i Nemačkoj (septembar).

Na sve to, bliži se početak pregovora o izlasku Velike Britanije iz EU koji će otvoriti mnoga pitanja a jedno od njih je kako će britanska premijerka Tereza Mej obezbediti da kompanije a ne ljudi zadrže slobodu kretanja po izlasku Britanije iz EU.

Kako je ocenila Maseli u autorskom tekstu za EurActiv.com, za zonu evra Bregzit je više egzistencijalni nego ekonomski izazov koji nameće pitanje da li tom bloku treba više ili manje integracije i, ako je odgovor više, šta treba da se uradi da se to postigne.

Istovremeno je manjak poverenja gotovo uvek brana ekonomskom rastu jer navodi kompanije da odlažu zapošljavanje i investicione odluke.

Nedavna istraživanja pokazala su da se politike "čekaj da vidiš" (šta će se desiti) najviše držale najproduktivnije kompanije, odnosno one koje mogu najviše da izgube preuzimanjem rizika.

 

Zato produženo stanje neizvesnosti može trajno da našteti produktivnosti, inovacijama i mogućnostima za rast čak i najboljih kompanija, upozorila je Maseli.

Zaziranje od slobodne trgovine i globalizacije obeležilo je 2016. godinu a obeležiće i 2017, ocenjuje Maseli i podseća da su glasači s obe strane Atlantika izrazili nezadovoljstvo zbog novih sporazuma o slobodnoj trgovini.

Tu je i predizborno obećanje novog američkog predsednika Donalda Trampa da će se u prvih 100 dana predsednikovanja povući iz Transpacifičkog partnerstva, sporazuma SAD i 11 pacifičkih država koje predstavljaju 40 odsto svetske ekonomije.

Iako se ekonomisti slažu da slobodnija trgovina podstiče kompanije da budu efikasnije i nude potrošačima bolje proizvode, tek sada počinju da se uviđaju posledice po raspodelu tih transformacija, posebno po radnike u razvijenim ekonomijama.

U Evropi, koja ima relativno otvorenu ekonomiju, izazov je pomiriti potrebu za stimulisanjem rasta kroz globalizaciju i bojazni i nezadovoljstvo građana posle dve recesije za osam godina.

Istovremeno multinacionalne kompanije i oni koji odlučuju ne mogu da zanemare strahovanja i kritike sporazuma o slobodnoj trgovini sa Kanadom (CETA) i SAD (TTIP).

 

Udruženje Konferens bord ekonomski rast u zoni evra u 2017. prognozira na 1,4 odsto u poređenju sa 1,7 oto u 2016. i ukazuje da je prva i najistaknutija prepreka za ubrzavanje rasta manjak talenata.

Kako se navodi, udeo radno sposobnih Evropljana opada iz dana u dan, a opada i stopa nezaposlenosti.

Međutim, nezaposlenost u nekim zemljama, poput Nemačke i Holandije, postaje suviše niska. To za posledicu ima da je kompanijama potrebno sve više vremena da pronađu talente dok se suočavaju sa sve oštrijom konkurencijom da privuku najbolje.

Pored toga, većina izvora rasta u zoni evra ostaje slaba, osim domaće potrošnje. Budući da se ne vide znaci jačanja na drugim frontovima (investicije ili izvoz), mnogi pozivaju vlade da podstaknu ekonomije fiskalnom politikom.

U međuvremenu Evropska komisija traži od zemalja sa snažnim fiskalnim pozicijama, a taj poziv je posebno usmeren na Nemačku, da "otvore novčanik". To se, po svemu sudeći, neće destiti u 2017.

Prioritet vlade Nemačke, najveće ekonomije zone evra i kontrolora njene finansijske stabilnosti, jeste još veće smanjenje duga kako bi ta zemlja ostala stub zone evra. Nemačka to radi i kako bi izbegla iznenađenja od promena u ekonomiji zbog starenja populacije.

Uz obilje rizika za ekonomski rast, na horizontu gotovo da i nema podsticajnih faktora koji bi mogli da poguraju rast bruto domaćeg proizvoda zone evra u 2017, ocenila je Ilarija Maseli i dodala da će Evropa u najboljem slučaju nastaviti da se "provlači", a u najgorem će se silazna spirala koja je muči ubrzati.

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage