Naslovna  |  Srbija  |  Trendovi  |  Istraživanje: Svaki četvrti sedmak ima pet obroka dnevno, oko 41 odsto ispitanih pokušavalo da smanji svoju težinu
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj sfsštampaj
 

Pošalji prijatelju

Trendovi

20. 07. 2018.

Autor: Radio Luna/Tanjug Izvor: Tanjug

Istraživanje: Svaki četvrti sedmak ima pet obroka dnevno, oko 41 odsto ispitanih pokušavalo da smanji svoju težinu

Oko 39 odsto učenika zadovoljavajuće fizički aktivno. Zabrinjava, kažu, sedeći način života i pasivno provođenje slobodnog vremena koji je iz godine u godinu sve zastupljeniji kod dece školskog uzrasta...

Skoro 40 odsto učenika sedmih razreda u Srbiji je fizički aktivno, ali je i sve veći procenat dece, oko 41,5 odsto, istog uzrasta, koja misle da bi trebalo da smršaju, pokazalo je istraživanje Instituta za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut koje je sprovedeno zarad projekta ZdravoRastimo.

Svaki četvrti učenik, prema istaživanju, upražnjava pet obroka dnevno, dok 3,3 odsto isšitanih nikada ne doručkuje.
Odgovor da u školi ne jedu ništa dalo je 5,4 odsto učenika, a 8,5 odsto u školi jede grickalice. Istraživanje je pokazalo i da se u školskoj kuhinji hrani 20 odsto sedmaka, dok sendviče ili pecivo koje donose od kuće ili ih kupuje u blizini škole praktikuje 56,9 odsto dece.

Skoro svaki treći učenik nema zastupljeno voće u svakodnevnoj ishrani, dok dva odsto uopšte ne jede voće, dok povrće svakog dana konzumira tek 63,9 odsto učenika. Manje od tri obroka dnevno konzumira svaki sedmi učenik, dok dva odsto đaka ima tek jedan obrok. Takođe, svaki deseti ima nepoželjnu naviku uzimanja hrane tokom celog dana, a ne u vidu regularnih obroka.

Konzumacija slatkiša i dalje je prekomerna, te jednom dnevno slatkiše jede 55,8 odsto učenika, a čak 28,1 odsto njih dva ili više puta dnevno. Mleko i mlečne proizvode svakodnevno konzumira dve trećine učenika (69,1%), a slatke sokove njih 44,1%. Procenat dece koja su sebe procenila kao gojazne je 18,1%, a čak 41,5% njih je pokušavalo da smanji svoju težinu. 

Predsednik Saveza za školski sport Srbije Željko Tanasković ističe da s obzirom na rezultate u regionu, ohrabrujući su rezultati istraživanja koji pokazuju kako je 39,1 odsto učenika zadovoljavajuće fizički aktivno, odnosno preporučenih najmanje 60 minuta svaki dan. 

-          Ipak, zabrinjava sedeći način života i pasivno provođenje slobodnog vremena, koji je iz godine u godinu sve zastupljeniji kod dece školskog uzrasta. Naime, slobodno vreme deca sve više provode uz računar, tablet i pametni telefon igrajući igrice ili komunicirajući preko društvenih mreža, primetio je Tanasković.

Institut za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut je, za potrebe evaluacije sedme sezone projekta ZdravoRastimo, sproveo Istraživanje znanja, stavova i navika učenika na 6.300 đaka koji su učestvovali u projektu. Ciljna populacija istraživanja bili su učenici sedmog razreda iz 35 gradova i opština u Srbiji.

Oko 25.000 sedmaka je obuhvaćeno projektom koji je trajao sedam godina u težnji da edukuje decu o osnovnim postulatima pravilne ishrane i važnosti redovnog bavljenja fizičkim aktivnostima. Nacionalni projekat ZdravoRastimo su sprovodili Savez za školski sport Srbije i kompanija Nestle Adriatic sa ciljem pružanja podrške roditeljima u odgoju zdravijih generacija.

U sedmoj sezoni projekta ZdravoRastimo, učenici su tokom četiri predavanja stekli osnovna znanja o pravilnoj ishrani i njenom planiranju, uticaju hrane na telo, a dobili su i praktične savete o tome kako ta znanja mogu da primene u svakodnevnom životu.

Učenici su posle edukacija, kako se navodi u saopštenju kompanije Nestle, unapredili znanje o pravilnoj ishrani za prosečno 13 odsto.
Menadžer korporativnih komunikacija Nestle Adriatic Irena Kurtanjek, kaže da je projekat ZdravoRastimo deo globalne inicijative Nestle za zdraviju decu, pokrenute 2009. godine, u kojoj je do sada, ističe, učestvovalo oko osam miliona dece iz 80 zemlja sveta.

-         Naš cilj je da do kraja 2030. godine 50 miliona dece vodi zdraviji život, a to se može postići samo zajedničkim delovanjem javnog i privatnog sektora, izjavila je Kurtanjek.

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage