Naslovna  |  Srbija  |  Siguran izvoz maline u Mađarsku narednih deset godina
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj sfsštampaj
 

Pošalji prijatelju

Srbija

17. 02. 2018.

Autor: Predrag Stojković Izvor: RTS

Siguran izvoz maline u Mađarsku narednih deset godina

Vlade Srbije i Mađarske dogovorile da će malinari iz Srbije imati siguran izvoz na mađarsko tržište. Potpisan je i Memorandum o razumevanju kompanija iz Kečkemeta i Arilja kojim je predviđena izgradnja fabrike za preradu malina i u kojoj će u prvoj godini biti otvoreno pedeset novih radnih mesta.

U narednih deset godina, 5.000 tona malina sigurno će biti izvezeno u Mađarsku. To je deo investicije od deset miliona evra, u okviru koje će u Arilju biti izgrađena i srpsko mađarska fabrika.

"U kojoj će se prerađivati industrijska malina i izvoziti se kao gotov proizvod iz Arilja. Oni će u Mađarskoj od tog proizvoda praviti džemove i ostale gotove proizvode", navodi Saša Stanić, direktor kompanije "H&S Fruit Arilje".

U Mađarskoj će biti još veća investicija u fabriku za preradu srpskog voća, a Vlada Srbije planira da se i u Požegi napravi još jedna mešovita fabrika. Mnogi misle da je u planu oživljavanje "Budimke".

"Nameravamo da rešimo probleme nekih starih brendova, koji već petnaest dvadeset godina ne funkcionišu", navodi Branislav Nedimović, ministar je poljoprivrede i zaštite životne sredine .

Nova tržišta i radna mesta

Proizvođači se raduju novim tržištima i novim radnim mestima, ali se nadaju da to neće uticati na cenu, čiji bi pad bio udar na ceo potrošački lanac.

"Da ljudi ne dolaze da traže jednokratne pomoći, jer imaju mogućnost da zarade u malinjacima", navodi Slađana Stanković, predsednica Skupštine Udruženja malinara Užice.

Ariljski voćari okupljeni u zemljoradničkoj zadruzi "Agro eko voće" planiraju da sami prerađuju malinu u sokove, džemove. Ali i to će rešiti samo mali deo problema, za koje je potrebna strategija.

"Da se osnuje voćarska berza u Beogradu, gde će jednostavno tržište zavladati, gde će biti ponuda i potražnja da mali poljoprivredni proizvođači da li ujedinjeni, da li organizovani u udruženja, ili zadruge, mogu imati dodira sa tržištom. Proizvođači ovog momenta nemaju dodira sa tržištom i to je najveći problem", objašnjava Božo Joković, direktor "Agro eko voće" iz Arilja.

Mešovite fabrike za preradu voća jedno su od rešenja problema malinarstva smatraju u Ministarstvu poljoprivrede, jer se dugoročnim ugovorima osigurava i izvoz. Zato se ovakvi projekti pored Arilja planiraju na još tri lokacije u Srbiji.

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage