Naslovna  |  Srbija  |  Najznačajniji izazovi nove kosovske vlade
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj sfsštampaj
 

Pošalji prijatelju

Srbija

10. 09. 2017. Beograd

Autor: Petar Ranković

Najznačajniji izazovi nove kosovske vlade

Dva dana nakon konstitutivne sednice kosovskog parlamenta na kojoj je Kadri Veselji izabran za predsednika skupštine, parlament Kosova* izglasao je sa 61 glasom novu vladu čiji će premijer biti Ramuš Haradinaj.

Najznačajnije resorne funkcije u novoj vladi pripadaće koaliciji PAN koju drugačije nazivaju ratnom koalicijom, okupljenom oko Demokratske partije Kosova, Alijanse za budućnost Kosova i Inicijative za Kosovo koja je na prevremenim parlamentarnim izborima održanim 11. juna osvojila 33,74% glasova ili 39 mandata. Posle gotovo tri meseca od završetka izbora i raznih koalicionih kalkulacija koje su potencijalno mogle da produže političku krizu i dovedu do novih izbora, Alijansa novo Kosovo Bedžeta Pacolija podržala je najveću parlamentarnu opciju sa tri svoja poslanika, dok je zauzvrat Pacoli izabran za prvog zamenika premijera. Podrška je obezbedjena od svih 10 poslanika manjina kao i 9 poslanika Srpske liste na osnovu čega je izglasana koaliciona vlada sa 61 glasom za i jednim uzdržanim glasom.

Srpska lista će u novoj vladi upravljati resorima lokalne samouprave, poljoprivrede i šumarstva dok će Dalibor Jevtić biti potpredsednik vlade i ministar za zajednice i povratak. Zanimljivo je da su predstavnici Srpske liste na glasanje u parlament došli direktno iz Beograda gde su obavljene konsultacije sa direktorom Kancelarije za KiM Markom Djurićem na osnovu čega je odlučeno da Beograd daje zeleno svetlo srpskim predstavnicima da formiraju vladajuću koaliciju na Kosovu i Metohiji. Kako prenosi RTK, u Srpskoj listi tvrde da je njihov uslov za saradnju sa Ramušom Haradinajem formiranje Zajednice srpskih opština. Ostaje u budućnosti da se vidi kakvi će biti odnosi koalicionih partnera po ovom pitanju i drugim značajnim pitanjima kao što su formiranje vojske i budućem dijalogu izmedju Beograda i Prištine, naročito ako se u obzir uzme veoma agresivna izborna kampanja Ramuša Haradinaja koji je isticao da ZSO neće biti jer je ne poznaje ustav kao i to da će formirati vojsku za 90 dana čime sigurno srpski gradjani na Kosovu i Metohiji, kao i zvanični Beograd neće biti zadovoljni.

U svom ekspozeu, Haradinaj nije spomenuo formiranje vojske za šta mu je na osnovu ustava  pored parlamentarne većine potrebna podrška i većine manjinskih gradjanskih predstavnika. Ranije se pokazalo da je od Srpske liste zavisila i budućnost vladajuće koalicije tako da ona može i sigurno će uticati na političke tokove. Takodje, Haradinaj se poslanicima u parlamentu obratio na srpskom jeziku poručivši da će raditi na medjusobnom poverenju izmedju dva naroda i da dijalog nema alternativu. Signali i najave medjusobne saradnje mogli su se primetiti tokom avgusta kada je nekoliko puta došlo do neformalnih razgovora u Briselu izmedju predsednika Aleksandra Vučića i predsednika tzv. Kosova* Hašima Tačija na kojim je dogovorena promena formata budućih pregovora izmedju Beograda i Prištine na osnovu čega se oni premeštaju na predsednički nivo što znači da Ramuš Haradinaj neće neposredno učestvovati u njima. Veoma je moguće da je do prećutnog kompromisa došlo usled poslednjih dogadjaja kada je Srbija od Apelacionog suda u Kolmaru tražila Haradinajevo izručenje ali i njegove povezanosti sa brojnim zločinima na Kosovu. Srpske vlasti su najavile da neće odustati od optužnice protiv njega i da se stav Srbije neće menjati.

Jedan od lidera pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti kao i odlazeći premijer Isa Mustafa, oštro su kritikovali formiranje nove vlade. Mustafa je istakao da se “masakr Srbije u kosovskim državnim institucijama ne sme dozvoliti” zatim je predložio formiranje široke albanske koalicije koja je bila jedna od opcija ali su unutrašnja previranja i duboke decenijske podele u političkoj eliti na Kosovu odlučile.

Što se tiče članstva Kosova * u medjunarodnim organizacijama, od kandidature za UNESCO se odustalo barem što se tiče 2017.godine jer nije obezbedjena kvalifikovana dvotrećinska većina. Pre dve godine članstvo im je izmaklo za 3 galasa. Ministar SP Srbije Ivica Dačić skoro je izjavio da je Srbija veoma aktivna po ovom pitanju i da Kosovo* nikada neće ući u UNESCO ali da očekuje kandidaturu Kosova* za Interpol. Veliki Interpolov skup biće održan u septembru u Kini gde je najavljeno da su se pored Kosova* prijavili Palestina i Solomonska ostrva za koje se intenzivno lobira u medjunarodnim krugovima.

Pred Kosovom* se nalaze ekonomski i socijalni izazovi. Pokrajinu je u poslednjih nekoliko godina napustilo skoro 100 000 ljudi koji su krenuli ka zemljama zapadne Evrope. Većina ih je vraćena nazad ali su nove inicijative za odlazak u inostranstvo aktuelne već nekoliko dana, dok su autobuske karte za Beograd rasprodate. Nezaposlenost je najveća u Evropi i iznosi 30% dok kod mladih prelazi 60%. Neki sindikati ističu da premašuje 50% ukupnog stanovništva tako da su ovo veoma ozbiljne teme koje će nova vlada morati da rešava.

Ne treba zaboraviti da su stranke vladajuće koalicije osigurale tek prostu većinu u parlamentu tako da ostaje u budućnosti da se vidi da li će vlada imati podršku parlamenta što u prošlosti često nije bio slučaj. Mnogi poslanici vladajuće većine glasali su suprotno stavu vlade o zakonskom predlogu koji se odnosio na  uspostavljanje ZSO i protivno implementaciji sporazuma o granici sa Crnom Gorom na osnovu čega je Kosovo* ostalo bez vizne liberalizacije sa EU. Nova vlada će na dnevnom redu imati stara pitanja koja predstavljaju obavezu koja se mora u dogledno vreme rešiti. U suprotnom, može se desiti izglasavanje nepoverenja vladi što bi dovelo do novih parlamentarnih izbora.

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage