Naslovna  |  Srbija  |  Ko će vladati Kosovom?
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj sfsštampaj
 

Pošalji prijatelju

Srbija

02. 08. 2017.

Autor: Petar Rankovic Izvor: Radio Luna

Ko će vladati Kosovom?

Konstitutivna sednica kosovskog parlamenta na kojoj će biti verifikovani mandati poslanika nakon vanrednih parlamentarnih izbora biće održana u četvrtak 3. avgusta.

Nakon toga predsednik odredjuje mandatara za sastav vlade Kosova*. Skupština bira premijera dok je u njegovoj isključivoj nadležnosti imenovanje ministara i zamenika ministara. Ukoliko mandatar za sastav vlade ne obezbedi većinu, predsednik u roku od 10 dana imenuje drugog kandidata, posle čega se procedura ponavlja. Ukoliko se ni tada ne izabere Vlada, onda predsednik raspisuje nove izbore. 

U nedelju 11. juna održali su se treći po redu parlamentarni izbori od 2008. godine od kada je Kosovo* jednostrano proglasilo nezavisnost od Republike Srbije. Ovi prevremeni parlamentarni izbori dogodili su tokom unutrašnje krize u pokrajini izmedju političkih elita koje imaju veoma različite poglede i vizije na koji način voditi politiku na Kosovu u budućnosti. Većina gradjana smatra da su glavni problemi Kosova nezaposlenost, siromaštvo i korpucija. Samo jedna petina gradjana zadovoljna je radom institucija u pokrajni a pokazatelji govore da je nezaposlenost veća od 64% (UNDP) dok  81% mladih (Agencija za statistiku Kosova) ne želi da ostane na Kosovu. To nam govori o društvenom nezadovoljstvu i političkoj diferencijaciji koja je već nekoliko godina aktuelna na Kosovu.  Kosovo je ostalo bez vizne liberalizacije sa EU jer nije uspelo da sprovede sporazum o demarkaciji sa Crnom Gorom usled poslaničke i stranačke opstrukcije u parlamentu dok u društvu postoji veoma negativno mišljenje o Zajednici srpskih opština na koju se vlast obavezala još 2013. godine u Briselu. Ovakva situacija već duže vreme ide u prilog ekstremističko-levičarskom pokretu Samoopredeljenje koje je na izborima osvojilo 27,49% glasova 32 mandata u parlamentu na osnovu čega su postali drugoplasirana politička stranka. Oni su u poslednje vreme veoma popularni, istraživanja javnog mnjega beleže sve veću podršku njihovoj politici. Služe se jezikom običnog čoveka i u prvi plan pored snažnih nacionalističkih poruka ističu socijalnu jednakost i radnička prava. Njihov program jasno ističe da je za punu nezavisnost potrebno povlačenje medjunarodnih institucija i organizacija sa Kosova i prepuštanje punog kapaciteta vlasti kosovskim institucijama što je u bližoj budućnosti veoma teško izvodljivo. Jedan od njihovih glavnih političara Špend Ahmeti nalazi se na funkciji gradonačelnika Prištine. U kratkom roku pokazao se uspešno u rešavanju dugogodišnjeg prištinskog problema sa pijaćom vodom kao i legalizaciji objekata i sprečavanju sive ekonomije i bespravne gradnje u čemu Priština prednjači. Ne čudi da su na izborima osvojili toliku podršku, protive se daljem dijalogu sa Beogradom  .Ako se hipotetički desi da formiraju vladu, biće to najnepovoljnija opcija po Beograd. Ipak, njihov lider Ajbin Kurti juče je izjavio da se nada neuspehu Tačijeve DPK kojoj predvidja propast nakon čega bi on mogao formirati novu vladu. Ističe da je predstavnicima medjunarodne zajednice na Kosovu prestavio svoj evroatlanski program što je potvrda da se gotovo uvek oštra retorika iz kampanje stiša i da je realnost drugačija od izbornih obećanja.

Koalicija okupljena oko Demokratske partije Kosova, Alijanse za budućnost Kosova i Inicijative za Kosovo osvojila je najveći broj mandata – 39 ili 33,74%. Takav uspeh ostvaren je zahvaljujući ogromnoj podršci Ramušu Haradinaju koji je kandidat za premijera ove koalicije koju nazivaju i ratnom koalicijom. Haradinaju je naročito skočio rejting tokom njegovog hapšenja u Francuskoj i potencijalnom izručenju Srbiji kada je celo kosovsko društvo postalo jedinstveno po tom pitanju a čule su se mnoge oštre poruke upućene srpskom narodu. Velika je verovatnoća da će ova opcija formirati novu vladu što će biti podjednako teška situacija za Beograd naročito ako se sagledaju ljudi koji će u njoj učestvovati. Važno je ipak da postoje signali sa obe strane, s obzirom na razgovore u Briselu izmedju Vučića i Tačija koji su se dogovorili o promeni formata pregovora izmedju Beograda i Prištine koji će biti podignuti na predsedniči nivo. Iako će sa ovom opcijom biti veoma teško pregovarati, naročito zato što Haradinaj otvoreno govori da će pregovori voditi recipročnom priznanju, ipak postoji prostor za dogovor što je sa Samoopredeljenjem veoma teško postići. Treba istaći da je pre nekoliko dana kandidat za premijera ispred Demokratskog saveza Kosova, Avdulah Hoti izjavio da će njegova stranka formirati vladu sa Samoopredeljenjem. DSK je trećeplasirana koalicija zajedno sa Alternativom i Alijansom za novo Kosovo. Zajedno su osvojili 25,53% ili 29 mesta u parlamentu. Za formiranje nove vlade biće potrebno osvojiti 61 od 120 poslaničkih mesta a svedoci smo da i to nije bilo dovoljno naročito jer su poslanici vladajuće opcije više puta glasali suprotno volji pozicije i priključivali se opoziciji i veoma radikalnom Samoopredeljenu.

Politička scena Kosova* podelila se na  „ratno krilo" i „mirno krilo“ a  kao i ranijih godina svoju značajnu ulogu imaće Srpska lista. Srpska lista je dobila 6,12 odsto odnosno 44.578 glasova, čime je obezbedila devet garantovanih poslaničkih mandata, dok je jedan mandat osvojila Samostalna liberalna stranka, odnosno njen lider Slobodan Petrović. Njihova uloga može biti značajna ako u obzir uzmemo najave o stvaranju vojske Kosova koju na osnovu ustava pored parlamentarne većine moraju podržati i većina manjinskih gradjanskih predstavnika. Ranije se pokazalo da je od Srpske liste zavisila i budućnost vladajuće koalicije tako da ona može uticati na poboljšanje položaja srpskog naroda, svojim ustupcima i kompromisima u nekim navratima uspela je da realizuje lokalne projekte i inicijative koje su isle u prilog srpskom stanovništvu a najznačajnije je da ima direktnu političku, materijalnu i organizacionu podršku iz Beograda.

Prema tumačenju Ustavnog suda Kosova*, pravo da predloži kandidata za novog predsednika Skupštine ima pobednička koalicija na izborima, u ovom slučaju koalicija koju predvodi Demokratska partija Kosova (DPK).

Rok za izbor novog predsednika Skupštine nije jasno definisan i teoretski koalicija na čelu sa DPK može neograničeno da predlaže kandidate za predsednika Skupštine sve dok on ne bude izabran. "Ukoliko partija koja je nosilac pobedničke liste ne odustane od svog kandidata onda ona, i kada ne dobije potrebnu većinu, može u nedogled da inistira na istom kandidatu. Pretpostavljam da će to biti zapravo najbolji i jedini konkretan znak da li će se ići na vanredne izbore", smatra profesor Beljulj Bećaj.(N1)

Koja god opcija bude formirala novu vladu, na radnom stolu će imati zadatak stvaranja Specijalnog suda za ratne zločine. Pregovori sa Beogradom se moraju nastaviti što je za Srbiju veoma važno i predstavlja značajan uslov za nastavak evropskih integracija.

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage