Naslovna  |  Slobodnovreme  |  Kroćenje goropadnice traje i danas (AUDIO)
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj sfsštampaj
 

Pošalji prijatelju

Slobodnovreme

10. 11. 2018.

Autor: Nela Tomić-Bogdanović Izvor: Radio Luna/foto: Narodno pozorište/JPF

Kroćenje goropadnice traje i danas (AUDIO)

Ovo je u stvari tekst koji je za muškarce treš komedija, a za žene je tragedija, jer živimo u svetu gde oni koji imaju moć mogu da se bahato ponašaju, dok je neko osuđen da to trpi.

Ovim rečima je Ivan Plazibat opisao komad Kroćenje goropadnice za koji potpisuje režiju, a koji je publika u Užicu videla pete festivalske večeri. Hrvatsko narodno kazalište iz Splita donelo je savremeno viđenje Šekspirovog dela. Sestre Kata i Bjanka smeštene u stakleni kavez besomučno đuskaju u prvoj sceni koja traje dobrih 10 minuta. To je uvertira u radnju predstave u kojoj dominiraju muškarci- prosci u crnim japi odelima, otac koji udaje svoje ćerke, strogo poštujući red. Prvo starija pa mlađa, pravilo vezane trgovine, objašnjava svojim “kupcima”. A oni planiraju “transakcije”, udružuju se, razmeću se testosteronom, krote i paradiraju svojim mačoizmom. Kako je sam reditelj rekao, istraživao je fluidnost odnosa Petrućija i Katarine koji je čas mogao biti ružan, čas lep, čas smešan.

-      Meni je gušt raditi Šekspira jer je kao vrtuljak. Ide od gore ka dolje, čas je grub, čas je lijep, čas je jako smješan, a čas jako tužan. Zato je nama gušt raditi tako razbarušenu dramaturgiju, ispričao je Plazibat.

Kao što primećuje pozorišna kritičarka Aleksandra Glovacki, nije to priča o Petrućiju i Katarini, već o muško-ženskom svetu. O muškom divljanju, pojasniće glumica Katarina Romac.

-      Ova predstava govori o muškom divljanju i ženskoj muci koja proiziolazi iz suživota sa tim svijetom. Prema tome govori se o jednoj borbi, nejednakosti muškarca i žene, iz toga je proizišao monolog četvrtog čina i sva muka Bjanke u kavezu i Katarine u kavezu, kaže glumica koja tumaći lik Katarine.

Katu bije glas da je goropadna i džangrizava, pa je stoga buduće mladoženje zaobilaze, jer "ko bi s takvom ženom život proveo". Mlađa je Bjanka nežna i ljupka, ali otac ne dozvoljava da se uda pre sestre. Tu na scenu stupa Petrućio koji rešava problem, ženi Katarinu, ali odlučuje da je ukroti. Lišava je hrane, ne dozvoljava da izađe iz premalog prostora, kako ona kaže kioska, toaleta, kutije. Uskraćuje joj osnovne potrebe, lomi je. Na neki izopačen način vezuje se za nju.

-      I ona i on nisu zadovoljni u svijetu u kojem žive. Iz toga proizilazi jedan bijes, koji se po mom mišljenju sviđa i jednom i drugom i zabavlja ih. I tu su se oni negdje i našli, reći će glumac Goran Marković u ulozi Petrućija.

Predstavu je publika ocenila sa 4,30, a posle izvođenja čuli su se komentari da je izvođenje zanimljivo, ali da to nije Šekspir.

-      Vi biste se iznenadili u kojoj meri je zapravo očuvan izvorni Šekspir i izvorne scene. Samo imamo nekoliko prodora života, tako smo ga destruisali sa nekoliko prodora u život, nekoliko prodora u savremeni leksik, i dobijete na neki način suvremenu scenu, rekao je reditelj.

Katarina se postupno povinjuje muževljevoj volji. U završnoj sceni se pojavljuje u korsetnoj haljini koja simbolizuje njenu zarobljenu dušu. Ona održi govor o dužnostima pokorne, ukroćene žene. Dugo se u dubini scene čuje njen smeh koji je ili znak ludila ili pak neporaženog prkosa. Na publici je da proceni.

Autorski tim čine reditelj Ivan Plazibat, scenograf Ozren Bakotić, dramaturškinja Mila Pabićević i kostimografkinja Ana Marin. Osim Katarine Romac i Gorana Markovića tu su glumci  Ana Marija Veselčić u ulozi Bjanke, Filip Radoš tumači oca devojaka, kao i glumci Nenad Sardelić, Marjan Nejašmić Banić, Pere Eranović, Stipe Radoja, Nikša Arčanin, Luka Čerjan i Vicko Bilandžić u ulozi prosaca.

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage