Naslovna  |  Slobodnovreme  |  Ožalošćena porodica kao dijagnoza
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj sfsštampaj
 

Pošalji prijatelju

Slobodnovreme

08. 11. 2018.

Autor: Nela Tomić-Bogdanović Izvor: Radio Luna, fotografije: Narodno pozorište Užice/JPF

Ožalošćena porodica kao dijagnoza

Selektor Bojan Munjin je pričajući o predstavama koje je birao za ovaj festival rekao da nas ove godine čeka više smeha. Ipak ne i u Ožalošćenoj porodici. Iako je reč o Nušićevom delu, ili možda upravo zbog toga.

Treće festivalske večeri na programu Jugoslovenskog pozorišnog festivala odigrana je predstava Ožalošćena porodica u režiji Jagoša Markovića. Već u prvoj sceni videlo se da je reditelj odneo šalu, čuvenu u Nušićevim komadima. Ožalošćena porodica prostrla se pred publikom kao skup orlušina spremnih da raskomadaju svoj plen, bez i najmanjeg zazora i stega.  Kako su glumci ispričali, reditelj Jagoš Marković je želeo da dešavanje izmesti iz poznate zone nušićevskog humora i da, ovoga puta, komika ustupi mesto grotesci.

U ulozi Agatona, jednog od naslednika pokojnika Mate, koji je kao svi spreman, ali možda malo i spremniji od drugih da prigrli nasledstvo samo za sebe, ili bar njegov najveći deo, gledali smo Sašu Torlakovića.

-  Kad kao glumac dobijete da radite Nušića onda je pred vama neiscrpno mnogo puteva i raznih mogućnosti. I onda shvatite da tom istraživanju nema kraja, i to je meni jak utisak o radu na ovoj predstavi. Nušić kao veliki pisac, pisac za sva vremena nudi vam tu mogućnost da tu literaturu osećate kao nešto svoje, da u tim likovima bez obzira koliko su pohlepni, bez obzira koliko imaju negativnih osobina, oni vas negde podsećaju na bliske rođake, tetke, ujne, strine. Mislim da ga je dobro raditi, jer se u krajnjoj liniji suočavate sa samim sobom, ispričao je Torlaković.

Njemu je posebno bilo zanimljivo da razmišlja o osobinama ovih likova koji su živeli pre nekoliko generacija i koje su se paralelno „usavršavale“ kako se i društvo razvijalo. Mahinacije i pohlepa rastu kroz vreme i dobijaju neki drugi oblik. Tu možda treba tražiti odgovor zašto groteska baš u Nušićevom delu, zašto crnilo, gramzivost koja se vidi na licu, koja izbija za vreme obedovanja i koja uplaši kada se glumci na sceni više približe. Crnina u koju ih je odenula kostimografkinja Maria Marković Milojev je efektna, kod Agatona je ona malo sjajna, kod Simke (Radmila Živković) je pojačana štrasom. Suzana Lukić je u teget haljini u skladu sa "nefamilijarnom" vezom sa pokojnikom, koja se na kraju ispostavlja da je najbliža i da joj je on otac.

Danica Maksimović u ulozi Sarke, možda s najmanje nakaznosti u odnosu na druge likove, staje u red kod pokojnikovog groba, očekujući da dobije svoj deo. Možda je jedino Sarka svesna ogromne pohlepe koja nadire iz svake pore učesnika ovog komada.

-Ja sam donela dramsku notu Sarke koja se bori protiv, pre svega Agatona, koji je vređa i želi da je ponizi, al’ se ona ne da, naročito kad joj spomene decu. Tu smo scenu napravili vrlo dramskom, to sam predložila, i Jagošu se vrlo dopalo. Sad kako ko vidi, Nušić može da se pročita na više načina i mi smo ga ovako pročitali, rekla je Danica Maksimović.

Ona je rekla da nije htela da igra na kartu komičnosti, već da prikaže kako ta žena stameno ide kroz život i nosi svoj teret.

Ucveljenu rođaku Ginu koja s podjednakim žarom oplakuje pokojnika, zatim ga kasnije kudi što im je ostavio „samo zaprljušenu njivu“ igra Vanja Ejdus.

-Meni je najzanimljivije ovde bilo pomeranje tog žanra, od jedne komedije karaktera, Jagoš je od nas tražio da igramo mračnu grotesku. Tema jeste gramzivost i pohlepa i ja sam glumački razmišljala kako da kroz grotesku to odigram. Dakle, pohlepa, pohlepa koja je svuda oko nas i koje je sve više, rekla je Vanja.

Ona je ispričala da je drugi oslonac ove predstave kolektivna igra koja, po njoj nažalost, prethodne večeri nije bila besprekorna do kraja, jer anasambl nije imao probu predstave još od juna zbog problema u Narodnom pozorištu.

Na te probleme se osvrnuo i kritičar Almir Imširević na okruglom stolu posle predstave.

-      Zamišljao sam reditelja koji u zadnjih 10 dana prerežira sve i napravi predstavu koja ne govori ni o raspadu Jugoslavije, ni o Srbiji i Miloševiću, nego govori o vašoj kući (Narodnom pozorištu) koja, na svu sreću ne pati za pokojnikom, ali čeka da vidi ko će razgrabiti to što se ima razgrabiti, rekao je on, nakon čega je usledio aplauz.

Imširević je još rekao da je Branislav Nušić takav pisac da svako novo čitanje kada se stavi pred gledaoce, oni misle da sve znaju.

Svaki novi reditelj može da ponudi novi pogled. A mi koji gledamo imamo milion zamerki, od toga da je mogao biti duhovit, a nije, od toga da tačno znamo šta je mislio a vi niste uradili i tako dalje, objasnio je Imširević.

Čime su vođeni karakteri u predstavi ispričao je Nebojša Dugalić koji tumači lik Proke.

-To slepilo u nekoj samoubeđenoj borbi za opstankom i to posedovanje prava da mi sve pripada i da je sve moje. I da imam prava na nešto što je neko drugi stekao bude i moja stečevina, to je nešto što određuje nekakav okvir i te igre i te javnosti i privatnosti, rekao je Nebojša Dugalić.

On smatra da je to zapravo priroda naših života, da smo prinuđeni i na neke korake i na neke postupke, a da se zapravo uopšte ne sećamo šta smo to bili pre samo tri sekunde.

Selektor Bojan Munjin zapitao se šta bi se dogodilo kada bi se Nušić pojavio sada u 21. veku.

Imali bismo jednog potpuno zgroženog čoveka. Takav čovek koji je bio sav natopljen svojim vremenom i s tom dobronamernošću kako je crtao svoje likove, u odnosu na ono vreme, zatekao bi potpuni raspad. Moramo toga biti svesni, zaključio je Munjin.

Glumačku ekipu čine još i Nebojša Dugalić, Nela Mihajlović, Aleksandar Srećković, Slobodan Beštić i Dušan Matejić.

Večeras (8. novembra) je na festivalskom programu predstava Jugoslovenskog dramskog pozorišta Zašto je poludeo gospodin R.

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage