Naslovna  |  Slobodnovreme  |  Publika zadovoljna, Bošnjak umro srećan(AUDIO)
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj sfsštampaj
 

Pošalji prijatelju

Slobodnovreme

07. 11. 2018. Užice

Autor: Jelena Penezić Izvor: Radio Luna/foto: Narodno pozorište Užice/JPF

Publika zadovoljna, Bošnjak umro srećan(AUDIO)

Snovi Ernesta Bošnjaka o Holivudu u Somboru- na užičkoj pozorišnoj sceni uz klavirsku i violinsku pratnju i nemi film glumaca somborskog pozorišta

Ocenom 4, 82 je nagradila publika 23. Jugoslovenskog pozorišnog festivala predstavu Kad bi Sombor bio Holivud, autorski projekat reditelja Kokana Mladenovića.

Glumci somborskog Narodnog pozorišta su druge festivalske večeri u Užicu nemo kazivali priču o zaljubljeniku u filmove i pokretne slike, vizionaru, prvom jugoslovenskom sineasti i, smatra se, osnivaču jugoslovenske kinematografije, Ernestu Bošnjaku.

Taj somborski čudotvorac, kako ga naziva Kokan Mladenović, želeo je početkom 20. veka, po povratku iz Pariza u konzervativni Sombor, od njega da napravi Holivud.

Glumačku igru, posvećenu filmskoj umetnosti, na pozorišnoj sceni upotpunjuju neprestani zvuci klavira i violine. Jednoipočasovni koncert, predvođen Irenom Popović Dragović, kako objašnjava, deo je mehanizma-  muzika diktira zbivanja na sceni, daje nemom filmu i predstavi ritam i puls, nosi raspoloženje, budi emociju. U toj međusobnoj komunikaciji i energetskom balansu muzike sa glumcima, kako kažu, stvara se eros, nastaje ljubav, strast koja se prenosi na publiku.

Bez reči, glumačkim telom i scenskim pokretom kojeg potpisuje Andreja Kulešević, odvija se život Ernesta Bošnjaka na sceni u viziji Marije Kalabić.

Scenografija koja simbolizuje fotoaparat, kako navode, sa malo sredstava mnogo kaže, ima psihološku strukturu, pokazuje planove filma i sudbinu glavnog junaka. Prostor koji se smanjuje otvara vidike, vodi ka snovima i slobodama, a prikazuje i ograničenja, vraća u prošlost, u vreme prvih filmskih diva. Bilo je to doba, kako podseća Mladenović, kada su se vaspitane gradske dame iz finih porodica uvlačile u filmske kostime pomalo erotične, poput ovih koje je za somborsku predstavu osmislila Tatjana Radišić.

Malograđanska sredina, Sombor u kojem je i samo snimanje filma bilo sablasno, prkosila je vizionaru Bošnjaku da odsanja snove.

-                Taj čovek je založio sve što ima, imanje, kuću, dva bioskopa, uz obećanje gradskih oca, ondašnjih, somborskih da će mu pomoći da napravi Holivud pre Holivuda. Kad se grad Sombor povukao iz te transakcije, Ernest je bankrotirao, sve su mu uzeli. U zrelim godinama je radio kao moler da bio mogao uopšte da preživi, a onda je skupio neku crkavicu za jedno mizerno malu fotografsku radnju od dva kvadrata ukupno, i to je taj scenski prostor koji se smanjuje od sna do kutijice, objašnjava reditelj Kokan Mladenović.

Ipak, kao nezaustavljivog sanjara vidi svog lika Ernesta Bošnjaka glumac Marko Marković. Kaže da glumačka ekipa somborskog teatra zajedničkim snagama živi život Ernesta Bošnjaka prikazan na sceni i da predstava prenosi optimizam kojeg je taj znameniti Somborac nosio u sebi.

-         Kad su mu zapalili bioskop, i kada su ga pitali: Vama su oduzeli snove, gospodine Bošnjak?, on je rekao:  Ne, ja sam postao moler. Ernest Bošnjak je umro srećan. To smo svi mi hteli da kažemo. On nije izgubio nijednu bitku. Naša priča je takva da takvi ljudi ne mogu da izgube nikada, poručuje Marko Marković.

Iako propada, Ernest Bošnjak se ne vraća ni u kakvo preduzeće i do svoje smrti ostaje svoj, odvažan, protiv sistema, objašnjava selektor festivala Bojan Munjin podsetivši na misao Meše Selimovića da je čovek uvek na gubitku.

-         To je istina, ali nije depresivna misao već jedini put u životu, objašnjava Munjin navodeći da čovek uz luč i pepeo svoje nedaće može pobediti život koji je postavljen da mrvi svakog čoveka.

-                    Put do tog smislenog je preko čovekovog gubitka. Tu vezu treba razumeti da bi se stvorilo nešto zaista dobro, poručuje pozorišni kritičar, selektor festivala Bojan Munjin, zahvalan na fantastičnoj igri somborskog teatra i na postojanju Mladenovićeve predstave u kojoj se rečima jedino otkrivaju prvi utisci o susretu sa metaforom sna, filmskom umetnošću u bioskopskim salama. Bioskopa je sve manje, a tržnih centara sve više. 

Bolje da gledamo život u pozorištu nego pozorište u životu, misli su Branislava Nušića i moto 23. Jugoslovenskog pozorišnog festivala. Pohod na filmske festivale, poput onog na Paliću na kojem su učestvovali, najavljuju iz somborskog Narodnog pozorišta. Ono se ove godine repertoarskim ciklusom od pet predstava odužuje znamenitim Somborcima i podseća na, za taj grad, značajne događaje.

Ove, treće festivalske večeri u Užicu od 19 sati i 30 minuta pred publikom festivala Bez prevoda biće beogradsko Narodno pozorište i Nušićeva, u režiji Jagoša Markovića, Ožalošćena porodica.

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage