Naslovna  |  Slobodnovreme  |  Korešpodenti otvorili festival
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj sfsštampaj
 

Pošalji prijatelju

Slobodnovreme

06. 11. 2018.

Autor: Nela Tomić-Bogdanović Izvor: Radio Luna

Korešpodenti otvorili festival

Predstavom Zvezdara teatra Korešpodencija otvoren je ovogodišnji pozorišni festival Bez prevoda. Aplauzi su ispratili sjajnu glumačku ekipu koju čine: Branislav Lečić, Anica Dobra, Slavko Štimac, Joakim Tasić, Jelena Stupljanin i Branko Vidaković, a publika je dala ocenu 4,36.

Korešpodencija je rađena prema tekstu Borislava Pekića, čiju dramatizaciju je potpisao Borislav Mihajlović Mihiz, a sve to u režiji Gorčina Stojanovića.

Jedan od glavnih glumaca Bane Vidaković je ispričao o čemu zapravo ovaj komad govori.

-  Ovo je dosta lukavo Gorčin stavio u prostor između cirkusa i bordela, naravno namerno. Mi smo pokušali igrom da malo inteziviramo problem u odnosu na Korešpodenciju koja je čuvena i proslavljena iz osamdesetih. Ova je duplo brža, ja igram Garašanina, Šamciku Tota i voditelja ili tumača. Sve to nam je pomoglo da čitavu stvar pretvorimo u život, jer je ovo ipak pismena korešpodencija i dosta je teško publici da prati, posebno što je i jezik malo arhaičan. A onda se ispostavilo da je dobra zabava za nas i dobar domaći zadatak, rekao je Vidaković.

Korešpodencija je priča koja prati život porodice Njegovan s početka 1848. godine, kada se ova cincarska porodica pretvara u značajnu trgovačku srpsku firmu Simeon Njegovan i sin. Branislav Lečić koji tumači lik starog Lupusa pojasnio je zašto je u centru zbivanja bordel i zašto cirkus.

-         Dobro, to što je bordel i što je cirkus, to ima svoje značenje. Jelena i kaže da to privlači gospodu zato što u sebi krije atrakciju, krije šampanjac, krije opuštanje, radost, avanturu, skrivene misli. Slobodu. Sve ono što ne može da se oseti u punoći u nekom uređenom sistemu, ma koliko bio savršen. Znači, ta potreba čoveka za kontaktom sa sopstvenom atavističkom prirodom je nešto što može da ga zadovolji. To jeste priča o mladom Simeonu koji je školovan da vodi firmu od početka, a u stvari zarobljenog uma, ne shvata ni prednosti ni mane toga. Ono što mu duša govori je čežnja da oseti slobodu i on zato odluta preko Julijane Tolnaj u tu slobodu. Lupus je čovek svestan toga, deda to zna, jer da ne zna on ne bi ni shvatio na koji način da unuka vrati u građansko društvo, rekao je Lečić.

Anica Dobra u ulozi Milice Njegovan, snaje Lupusove, kaže da se od savremene Milice očekuje ne samo da bude mudrica, već i kaćiperka, da ima drskosti.

-Osim što smo se bavili crvenom bojom, bavili smo se zapravo odnosima jer bez toga ne bi bilo života u ovom komadu. Tu  smo otkrivali i našli rešenje za ovu današnju našu Korešpodenciju i našli razlog zašto bi se ona opet radila posle 30 godina. Da postavimo pitanje šta je sa porodicom danas, šta je sa njom bilo pre 30 godina, da li je ona ta vertikala ili je to Lupus. Ali ako je Lupus vertikala onda je Milica Njegovan taj paralelni svet i kao ženska figura koja je jaka, promišljena, koja takođe pokreće stvari a nije samo funkcija, rekla je Dobra.

 

 Mladi glumac Joakim Tasić glumi unuka Lupusovog, a svoj lik najkraće objašnjava rečju račun. Uprkos tome što je upravo mladi Simeon želeo da iskoči iz građanskog sigurnog okrilja u slobodu.

 -Kao što Bane kaže sve na svetu je račun. Najvažnije u mom liku i svim Cincarima je račun. Oni kažu da im je trebala istorija, oni bi je platili, jasan je Joakim.

Jelena Stupljanina u ulozi cirkuske artistkinje Julijane kao da u sebi ima više likova-od sirotice, preko trgovkinje do revolucionarke.

-Svaka scena je za mene nekako lična, svako od ovih pisama je kao da neke druge likove igra. Julijana to negde i jeste, ali i nije. Zapravo smo  svi u životu u zavisnosti od situacije mnogo toga, pa tako i ovaj lik, rekla je Stupljanin.

Slektor Munjin kaže da na prvi pogled predstava izgleda kao klasični teatar, ali da je u biti moderna.

-Ova predstava kroz priču koliko god se čini starim dobrim teatrom, ona je zapravo moderna. Danas 2018. godine igrati bilo koju prepisku, nije nikako jednostavno. I ta tajna tog fantastičnog načina kako su glumci to odigrali, da to bude zanimljivo, a da je to ipak samo prepiska, to je ono što zovemo scenskom pozorišnom umetnošću.

Kritičar Almir Imširević je rekao da su ga glumci naterali da ih sluša, a da je to retko u današnje vreme.

-Ovo je cirkus u koji se čovek zaljubi, cirkus kakav nemamo priliku gledati. U cirkusu je sve jako, ovde smo uživali u toj, pod navodnicima, statičnosti. Glumci su nas naterali da ih slušamo, a ja sam željan toga da slušam ljude. Živimo u vremenu gde nas mediji i politika teraju sve osim da slušamo jedni druge, zaključio je Imširević.

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage