Naslovna  |  Slobodnovreme  |  Na svečanoj akademiji pogrebnog preduzeća(AUDIO)?
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj sfsštampaj
 

Pošalji prijatelju

Slobodnovreme

19. 11. 2017. Užice

Autor: Jelena Penezić Izvor: Radio Luna/foto izvor:Narodno pozorište Užice

Na svečanoj akademiji pogrebnog preduzeća(AUDIO)?

Bosansko narodno pozorište Zenica se šeste večeri 22. Jugoslovenskog pozorišnog festivala Bez prevoda predstavilo Mojom fabrikom, u režiji Selme Spahić.

Ova predstava je crna akademija onoga što smo svi zajedno živeli, onoga što smo prošli i proćerdali i istina sa kojom se moramo suočiti, sumirao je selektor Bojan Munjin pozorišnu igru i dokumentarističku priču zeničke Moje fabrike, nalik na one koje su uticale na živote ljudi i u drugim gradovima nekadašnje Jugoslavije i Evrope. 

Kolektivni pozorišni rad reditelja, dramaturga i ansambla BNP Zenica se temelji na intimnoj monografiji Selvedina Avdića, kako navodi glumac Benjamin Bajramović, jednom od prvih dokumenata koji se eksplicitno bavi radnicima i radničkim sudbinama železare u Zenici.

Progovorio je na pozorišnoj sceni delić života do tada, kako reče Bajramović, bezimenog kolektiva bez ličnih podataka. Pozorišna, donekle novinska, priča, dokumentarsitički je prikaz delića života zeničke fabrike. Zasnovana je na ličnim sećanjima i fotografijama glumaca većinom rođenih u tom gradu, na ispovestima i doživljajima radnika zeničke železare i istorijskim izvorima o životu fabrike koja je Zenicu napravila gradom, o životu radnika i samog Uzavrelog grada, kako glasi naslov filma Veljka Bulajića, čiji su citati korišćeni u predstavi. 

-         Ovo je priča o fašističkoj i antifičističkoj istoriji grada, o zagađenju u zraku kojeg udišemo 50 godina, o kojem se ne bunimo jer nas ta tvornica hrani. Ovo je priča o partokratiji, problemima zapošljavanja, nestručnosti, nesposobnosti, navodi direktor BNP Zenica Hazim Begagić istakavši da je predstava i o desetinama drugih gradova koji su zbog modernizacije, tehničko- tehnološkog  razvoja ili sumnjivih privatizacija i tranzicija, ostali bez hranitelja. 

Nije ulepšavana istina, navodi glumica Selma Mehanović, dok se na pozorišnoj sceni govorilo o rastu varošice bez alkohola do smogom zagađenog grada sa oko stotinu hiljada stanovnika, delom pijanih, obolelih od raka i polnih bolesti, onih na čije živote je značajno uticao industrijski razvoj železare, osnovane od strane praških fabrikanata čelika.

Borba države i tržišta oko komandnih visova je preoblikovala i fabriku i živote radnika, građana Zenice koji i danas proživljavaju posledice privatizacije, završene stečajem dela fabrike u vlasništvu grada, i prelaska vlasništva dela fabrike u ruke pojedinca, Indijca koji ju je kupio za jednu marku.

-         Sadašnja fabrika zagađuje grad, proizvodi čelika isti koliko i prošla. Broj radnika je znantno smanjen, pa grad nije toliko zavistan od železare, navodi glumac Saša Handžić.

Suočavanje sa prošlim i sadašnjim danima, za šta su i sami odgovorni i zaslužni oni koji su u tom okruženju živeli, kako navodi direktor zeničkog pozorišta Hazim Begagić, u fokusu je rada 50 umetnika koji čine ansambl tog bosanskog narodnog pozorišta koje, ceneći zabavljačku i druge funkcije teatra, kako ističe Begagić, želi da razvije ozbiljan i dosta provokativan teatar.

Za kritičara festivala Spasoja Milovanovića, predstava Moja fabrika, kako kaže, nije pozorišna predstava, već narodski rečeno priredba.

-         Ovo je priredba posvećena Zenici i fabrici, čeličani u Zenici koje svakako imaju svoje mesto u kulturi Zenice i svakog malog grada, navodi Milovanović istakavši da bi kako kaže, stvari trebalo nazvati pravim imenom u vremenu kada se sve i svašta potura kao postdramski teatar ili kao teatar.

-         Ovo je jedna, najtačnije bi bilo rečeno, srećna akademija ili moderna akademija..., ocenio je Milovanović istakavši da to nije pozorište, ali da ni to ne umanjuje zadovoljstvo igranjem glumaca i pametnim aranžiranjem Selme Spahić.

Vraćanjem teorijskim osnovama postdramskog teatra bi se, prema Milovanovićevom mišljenju, moglo spasiti ukidanje teatra. Mada je Milovanovićev utisak posle predstave iz Zenice, predočen tokom pres konferencije, da im je pozorište ukinuto, a da ih o tome nisu obavestili.

Da pozorište neće biti ukinuto smatra pozorišni kritičar, dramaturg, voditelj razgovora Aleksandra Glovacki koja je podsetila na rečenicu Pitera Bruka- Možete uzeti jedan prazan prostor, staviti jednog čoveka koji priča drugom čoveku i to je pozorište. 

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage